Izvor: S media, 04.Avg.2010, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska kriza trese “najstariji zanat”
Globalna ekonomska krize zahvatila je sve sektore privrede, ne štedeći čak ni bordele, u kojima je zabeležen pad prometa i prihoda i do 50 odsto. Vlasnici bordela ali i zvanične vlasti zemalja u kojima je prstitucija legalizovana našli su načine kako da ublaže krizu.
Prostitucija je legalna u Nemačkoj, Holandiji, Austriji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Turskoj i u nekim federalnim jedinicama Australije, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kao i u samo jednoj od ukupno 50 saveznih država SAD - u Nevadi. Jedan od oblika ovog “zanata” takođe je legalna i u Luksemburgu, Letoniji, Danskoj, Belgiji i Finskoj, ali ne u bordelima, koji su stavljeni van zakona.
U Nemačkoj je 2002. godine, Bundestag usvojio poseban zakon, na osnovu kojeg prostitutke mogu da u službenim dokumentima slobodno navedu profesiju kojom se bave. To im je omogućilo da se zdravstveno osiguraju, al i da sklapaju normalne radne ugovore sa poslodavcima.
Prema zvaničnim podacima u Nemačkoj ima 400.000 prostitutki koje primaju platu kao i svaki drugi zaposleni, a gazde za njih redovno uplaćuju doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje i time značajno doprinoseći gradskom budžetu.
Prema podacima nemačkog sindikata uslužnih delatnosti, prošle godine je ukupan prihod u ovoj delatnosti dosegao 14 milijardi evra.
Nemački analitičari primećuju da je, u ovo vreme krize, broj prostitutki počeo da polako raste, pošto se u taj "biznis" upušta sve veći broj "amaterskih prostitutki", onih koje rade samo vikendom ne bi li nadoknadile rupu u kućnom budžetu.
"Takvih ima sve više zato što sa platom koju zaradjuju na redovnom poslu ne mogu da sastave kraj s krajem", kaže Karin Arens, dodajući da, u svojoj neposrednoj okolini, većina "amaterki" uživa ugled "finih", udatih žena za koje nikad niko ne bi ni u snu pomislio da se, u slobodno vreme, bave nastarijim zanatom na svetu.
Nelojalna konkurencija učinila je situaciju u ovoj “profesiji” još težom ali Nemci ne bi bili Nemci kad ne bi umeli da se snadju i u najtežim situacijama, pa i u ovoj recesiji.
Karin Arens, menadžer bordela "Yes, Sir" u Hanoveru, kaže da su ona i njene kolege smanjili cene i da nude razne promotivne pakete ne bi li povećali promet.
-Ovo su zbilja teška vremena... Promet nam je opao za 50, a prihod za 30 odsto", izjavila je Arens .
Promotivne akcije u kojima cene privremeno padaju čak do nule, jedinstvene cene za sve, bez obzira na broj i učestalost "konzumacije", besplatan dovoz i odvoz mušterija posebnim autobusima, popust za starije muškarce i pripadnike nekih zanimanja, poput vozača taksija, dnevne propusnice za korišćenje usluga do mile volje... - to su neke od mera kojih su se domišljati vlasnici nemačkih bordela dosetili.
Vlasnica jedne javne kuće u Nevadi došla je na ideju da zaposli muške prostitutke kako bi podstakla posustali biznis. Bobi Dejvis želi da zaposli muškarce kako bi proširila klijentelu jer, kako kaže, treba misliti i na onaj deo tržišta koji preferira jači pol.
Kao i kocka i ugostiteljstvo, prostitucija prolazi kroz teška vremena zbog globalne ekonomske krize. Procenjuje se da su, od početka recesije, javne kuće u Nevadi izgubile 50 odsto prihoda.
-Posao je tako loš u poslednje vreme da će bordeli učiniti sve da bi preživeli, kazao je predstavnik udruženja javnih kuća Nevade.
On, medjutim, sumnja da su muške prostitutke dobro rešenje za novonastalu krizu.
-Zavodjenje muškaraca je sasvim drugačije od zavodjenja žena, naročito u javnoj kući. Dok je za prvo potrebno svega nekoliko minuta, drugo može da potraje i po nekoliko sati, a to ne može da donese dobru zaradu", objasnio je on.
Dejvis se slaže da su žene probirljiviji klijenti mada će za početak zadržati postojeće cene od 500 dolara za dva i 800 dolara za tri sata.
Vlasnici nekih bordela pokušavaju da izbegavanjem plaćanja poreza zadrže nivo svojih prihoda. Međutim Sud u Švajcarskoj odlučio je da se porez na dodanu vrednost mora plaćati na svaku robu u prodaji, pa i na usluge prostitutke i odbacio žalbu jedne vlasnice bordela.
Vlasnica je dobila od poreske uprave naredbu da plati 95 hiljada švajcarskih franaka za PDV na usluge koje pruža. Njena odbrana bila je zasnovana na ideji da vlasti ne mogu da oporezuju "nemoral".
Ipak, sud je odlučio u skladu sa načelom neutralnosti poreskog zakona: svaki posao, pa bila to prodaja droge ili seksualnih usluga, podleže PDV-u. Ranije je švajcarski sud već odlučio da i saloni za masažu moraju plaćati poreze kao i sva druga preduzeća.
