Izvor: Politika, 21.Maj.2010, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska, grčka, a naša drama
Neosporan je vrlo veliki uticaj društvene i ekonomske krize u svetu na Grčku, jer je ona po nizu osnova intenzivno vezana za taj, pre svega razvijeni svet. Nju je teško pogodio drastičan pad svetske trgovine robe i usluga. Svetska ekonomska kriza je imala za posledicu osetan pad doznaka grčkih građana koji žive u inostranstvu, a posebno takozvanih stranih direktnih investicija. S druge strane, ona je, zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi, delimično kompenzirala sve te gubitke preko znatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nižih cena energenata, pre svega, nafte i niza uvoznih sirovina i reprodukcionih materijala.
Zbog neodgovornosti političkog vrha, državnih institucija, ali i velikog dela stanovništva i neosnovanog verovanja u sjajne perspektive, Grčka je godinama znatno više trošila od realnih mogućnosti, a ta razlika se pokrivala sve većim spoljnim zaduživanjem. I, naravno, posledica svega toga, ali i niza drugih faktora, a među njima je i visok intenzitet odliva mozgova (50. mesto na rang-listi od 133 zemlje), jeste da konkurentnost privrede Grčke godinama opada, pa se na prošlogodišnjoj rang-listi ona našla na tek 71. mestu.
Ekonomska i društvena kriza u nizu zemalja, kako van Evrope, tako i u okviru Evropske unije, a posebno u Grčkoj, biće znatno ublažena upumpavanjem ogromnih sredstava iz inostranstva. Bitno je, međutim, naglasiti da su ta sredstva u suštini svojevrstan doping koji, kao i kod sportista, može povećati konkurentnost u kratkom roku, ali da je jedino normalno i jedino prihvatljivo povećavati je na zdravim osnovama, što podrazumeva bitne društvene i ekonomske reforme.
Ipak, ako se zaista u naredne tri godine u Grčku slije 110 milijardi evra i ako predviđena ogromna pomoć od 750 milijardi evra dođe u Španiju, Portugal, Belgiju, Irsku i Italiju, negativne ekonomske posledice sadašnje krize u tim zemljama po Srbiju u tom periodu bile bi skromne.
S obzirom na činjenicu da je Grčka, sa stanovišta ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom, manje važna zemlja, društvena i ekonomska i dužnička kriza u njoj nije ni imala veće negativne efekte. Verujem da će se ta njena kriza, prilivom ogromne pomoći, u naredne tri godine stišati, pa ne vidim opravdanost priča da se ona može preliti i u Srbiju. Samim tim nije ubedljivo objašnjenje zašto bi se u julu doneo neki paket zakona čijom bi se primenom ublažili ili čak eliminisali efekti navodnog prelivanja krize iz Grčke na Srbiju. Kao što kriza u Španiji, Portugalu, Irskoj i Italiji nije nastala „prelivanjem” krize iz Grčke, to još više važi i važiće za Srbiju. Bitno je naglasiti da je Srbija samo malim delom zapala u tešku društvenu i ekonomsku krizu zbog svetske, a pogotovu grčke krize, a te krize zvaničnicima služe samo kao alibi pri objašnjenju sve veće društvene i ekonomske krize u Srbiji.
I pored ogromnog priliva deviza u Srbiji, po osnovu neto zaduživanja, neto transfera (pre svega doznaka), prodaje preduzeća strancima i stranih direktnih investicija – u ukupnom neto iznosu od preko 70 milijardi dolara, u prethodnih devet godina ostvaren je vrlo skroman rast BDP-a. Struktura tog rasta je bila nepovoljna, jer je ostvaren simboličan rast realnog sektora. Uz to, razlike u nivou razvijenosti regiona su drastično povećane. I pored otpisa oko pet milijardi, spoljni dug je krajem marta ove godine prešao 23 milijarde evra, a prošle godine gotovo 40 odsto izvoza robe i usluga, ili preko 10 odsto BDP-a bilo je potrošeno za servisiranje spoljnog duga. Uz to, krajem marta ove godine dospele neizmirene obaveze po osnovu spoljnog duga dostigle su dve milijarde i 135 miliona evra. Zbog svega toga, Srbija je visokozadužena zemlja i ona se de fakto nalazi u dužničkoj krizi. Opasna je zloupotreba niza ministara i guvernera, statistički obračun kvantitativnog odnosa javnog spoljnog duga ili javnog duga i BDP, jer je tu veličina BDP-a ekstremno naduvana, kako po osnovu inflacije, tako i po osnovu potcenjene vrednosti evra ili dolara i taj odnos koristi se kao „dokaz” da je Srbija srednje zadužena zemlja. Još je opasnije obećanje zvaničnika dato sredinom ovog meseca da neki budući zakon o fiskalnoj odgovornosti „treba da predupredi nastupanje bilo koje vrste krize, a pogotovu kriznog stanja sa javnim finansijama i zaduženošću zemlje” (kako je rekao državni sekretar u Ministarstvu za finansije Slobodan Ilić).
Redovni član Akademije ekonomskih nauka
Mlađen Kovačević
[objavljeno: 21.05.2010.]
