Izvor: B92, 22.Maj.2012, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet se nada da će Grčka opstati
Američki predsednik Barak Obama kaže da se svetski čelnici slažu da je važno da Grčka ostane u evrozoni.
"Najvažnije je da Evropa prepozna da ovo znači više od zajedničke valute i da mora biti veće koordinacije u monetarnoj i fiskalnoj politici i na polju podsticanja rasta", rekao je Obama.
On je priznao da ono što se događa u Grčkoj ima uticaja i na Sjedinjene Države.
Obama je ponovio da ne želi da nagađa šta će se dogoditi ako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Grčka napusti evrozonu i dodao da će u toj zemlji biti izbori na kojima će to pitanje biti važna tema rasprava.
Prezadužena Grčka se približava ključnim izborima 17. juna, koji bi mogli odrediti da li će ovoj zemlji i dalje finansijski pomagati njeni sadašnji partneri i da li će uspjeti da ostane u evrozoni.
Potpredsednik Evropske centralne banke Vitor Konstancio kaže da ne očekuje izlazak Grčke iz evrozone i poziva Atinu da sa Evropom sarađuje na otklanjanju rizika od širenja grčke krize na druge zemlje.
"Ne smatram da će se najgore desiti u Evropi. Ne verujem da će Grčka izaći iz evrozone, što ne znači da se neće suočiti sa teškom situacijom”, rekao je on.
Izlazak Grčke iz evrozone izazvao bi rizike "nepredvidivog" širenja dužničke krize, što je scenario koji će Francuska pokušati da izbegne po svaku cenu, kaže ministar finansija te zemlje Pjer Moskovisi.
On navodi da "sve mora da bude učinjeno da se pomogne proevropskim snagama u Grčkoj" uoči ponavljanja izbora sledećeg meseca, uključujući "mere za podsticanje privrednog rasta i vraćanje nade narodu Grčke".
Rusi o mogućim problemima
Istovremeno, ruski analitičari smatraju da izlazak Grčke iz evrozone i prelazak s jedne valute na drugu ne bi bio nikakav nov događaj, s obzirom da je takva praksa dobro poznata i široko rasprostranjena u istoriji svetskog valutnog prometa. Oni su pripremili i nekoliko scenarija za prelazak Grčke sa evra na drahmu i za moguće posledice takve odluke.
Prvi problem bio bi kurs po kojem bi bio zamenjen novac grčkih rezidenata. Bilo bi razumno da grčke vlasti novac preračunaju po kursu 1:1, čime bi, formalno, imovinska prava vlasnika tog novca bila zaštićena. Takav kurs bi, međutim, praktično bilo nemoguće očuvati u kasnijem periodu, smatraju analitičari.
Atinska berza najniže još od 1990.
Politička i finansijska nesigurnost u Grčkoj uticala je na pad akcija na Atinskoj berzi na najniži nivo u poslednje 22 godine, uprkos skokovima na evropskim tržištima. Generalni indeks u popodnevnoj trgovini na Atiniskoj berzi opao je za 1,84 odsto na 534,55, što je malo niže od godišnjeg proseka u 1990. Grčke deonice izgubile su skoro 90 odsto vrednosti od 2008. kada je počela recesija u toj zemlji.
Grčka vlada, bilo koja da bude, verovatno bi počela da emituje nacionalnu valutu u velikim količinama, što bi dovelo do njene inflacije i devalvacije. Tada bi novac, bez obzira što je preračunat po "pravičnom" kursu, veoma brzo bio obescenjen i njegovi vlasnici bi pretrpeli znatne gubitke.
Mnogo bolje bi bilo da se zamena obavi po manje pravičnom, ali adekvatnijem kursu, ali takvu varijantu razvoja događaja je teško predstaviti, naročito ako se uzme u obzir tekuća politička situacija u Grčkoj.
Druga poteškoća je u tome, što je nepoznat mehanizam prelaska sa korišćenja evra na korišćenje drahme. Mogao bi se, na primer, koristiti mehanizam neodložnog prelaska kada centralna banka i vlada Grčke objave dan tokom kojeg bi morale da budu sprovedene mere za preračunavanje novčanih sredstava na računima i zamenu gotovine.
Takođe bi mogao da bude korišćen mehanizam postepenog izvođenja evra iz opticaja i njegove zamene drahmom. Tokom tog "prelaznog perioda" jedinstvena evropska valuta i grčka valuta bi bile u opticaju paralelno i cene bi bile nominovane u obema valutama.
Grčkim bankama 18 mlrd. evra dokapitalizacije
Četiri najveće grčke komercijalne banke primiće do petka 18 milijardi evra sredstava za dokapitalizaciju. Sredstva su potrebna za dokapitalizaciju Alfa banke, Nacionalne banke Grčke, EFG Eurobanke i Pireus banke. Kada prime sredstva, u vidu obveznica Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), banke će ponovo moći da učestvuju u operacijama likvidnosti Evropske centralne banke (ECB).
Moglo bi i da se uradi tako da već postojeća novčana sredstva u evrima koja su u vlasništvu grčkih rezidenata ne bi bila menjana u drahme, već bi ostala nominovana u evrima. Posle određenog datuma bi sve isplate i primanja bili realizovani samo u drahmama.
Takav mehanizam je najekonomičniji, tim više što pri njegovom korišćenju ne dolazi do problema s kursom prevođenja evra u drahme.
Treći problem je u tome što znatan deo grčkih hartija od vrednosti pripada nerezidentima Grčke. Ako bi te vrednosne hartije bile konvertovane iz evra u drahme, njihovi vlasnici bi pretrpeli ogromne gubitke pri konvertovanju kuponskih isplata ili vraćenog duga u grčkoj valuti u neku drugu stranu valutu.
Oni su ionako pretrpeli gubitke kada su pristali na delimičan otpis i restrukturisanje grčkog vladinog duga, mada su tada sačuvali raniju valutu duga i vrednost svojih grčkih aktiva. Ako bi, pak, njihove obligacije, nominovane u evrima, bile zamenjene obligacijama u drahmama, gubitak vrednosti njihovih aktiva bi bio džinovskih razmera.
Grčko ministarstvo finansija je saopštilo da je državni budžetski deficit u prva četiri meseca ove godine dostigao 9,15 milijardi evra, što je manje od zacrtanih 11 milijardi, sa slabim rastom prihoda zbog većih smanjenja troškova nego što je bilo očekivano. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predviđa da će bruto domaći proizvod Grčke u ovoj godini opasti za 5,3 odsto, i dodatnih 1,3 odsto u 2013.
Četvrta, mada verovatno ne i poslednja, složenost je što bi zamena evra u drahme malo šta pružila grčkoj ekonomiji.
Grčka je u toliko velikoj meri integrisana u svetsko tržište, da praktično u potpunosti zavisi od njegovog kolebanja. Domaća proizvodnja i unutrašnje tržište Grčke su toliko mali, da nikakve stimulativne mere , koje daju rezultat u ekonomijama Nemačke, Francuske ili Britanije, tu ne bi donele korist.
Zbog toga bi najverovatnije bilo koja grčka vlada posle napuštanja evra koristila mogućnost praktično neograničene emisije domaće valute radi imitacije rešavanja socijalnih problema.
Neograničena dodela novca ne bi, međutim, rešila nikakve socijalne probleme, ali bi zato stvorila nove koji bi bili posledica neprestanog razbuktavanja inflacije, zaključili su ruski analitičari.
Pogledaj vesti o: Grčka, Barak Obama
