Izvor: Politika, 28.Dec.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumorni praznici u Grčkoj
Atinske ulice puste, porodične trpeze skromne, uz opštu zebnju od 2013. godine
Od našeg dopisnika
Atina – Ovi praznici su u Grčkoj drugačiji od svih prethodnih. Najtužniji i najtiši u poslednje tri decenije,kažu Grci koji „krizu koja je učinila svoje“optužuju za apatiju nacije koja je Božić i Novu godinu ranije itekako umela da slavi.
Ovog puta, u ponoć na Božić, nije bilo ni petardi ni sirena,smanjio se broj okićenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << balkona i prozora,ulice su bile puste i mračne, a ljudi vidno neraspoloženi,tihi i skromni kao i pokloni koje su darivali.
Kriza je ovog puta, umesto veselja, donela očigledan strah i neizvesnost od nove godine,poreza,nezaposlenosti i mera štednje koje Grčku tek čekaju i čije je „sprovođenje”,po rečima premijera Samarasa, prioritet vlade.
„Ne pamtim da sam se ikada ovako osećao na Božić i Novu godinu.Ne znam da li sam tužan ili nezadovoljan!Ne znam da li da ostanem u četiri zida, ili da idem na ručak kod roditelja.Zar će im biti prijatno da gledaju četrdesetogodišnjaka bez posla, koji će kad uskoro potroši sve zalihedoći kod njih po pomoć“, kaže bivši državni službenik Jorgos Calikis.
„Svestan sam da novo zaposlenje neću naći: kome sam ja sada potreban?”, pita se skrušeno Calikis.
Već drugu godinu zaredom nema „najviše jelke u Evropi”, kako su gradske vlasti Atine volele da nazivaju božićno drvo na Trgu Sintagma.Gradonačelnik Jorgos Kaminas je sugrađanima poručio da će ove godine slaviti skromnije i da će, umesto jedne velike jelke, rastinje na trgu biti skromnije ukrašeno.Mnogo oskudnije ukrašen je ceo grad, ali je zato obezbeđeno 550 muzičara koji svakodnevno nasupaju u različitim delovima Atine.
„Zbog dece smo okitili jelku,nama nije do toga.Jer,pod nju treba staviti poklone, a mi smo oboje ostali bez posla.Ipak,deca ne smeju da osete koliko je teško i svako će dobiti novu igračku“, kaže bivši prodavac Jorgos Papadopulos koji ne krije brigu za „sutrašnji dan”.
„Mali su izgledi da nađem novi posao. Nemačka firma, u kojoj sam radio, prodavala je elektrouređaje i nedavno je zatvorena jer nema kome da proda silnu robu na skladištu”, ističe Papadopulos.
Uoči praznika malo je bilo kupaca u radnjama.Dobro su radili samo supermarketi, ali suipak „kolica” bivala praznija nego pre.
„Kupili smo najosnovnije. Napravili smo tradicionalne kolače gurabije i melomakarona,ispekli kolač,malo mesa...Više se nije moglo jer sam i ja bez posla“, kaže Sofija,Jorgosova supruga,takođe bivši prodavac.„Pre dva meseca sam ostala bez posla jer je u centru Atine, gde sam radila, zatvoreno više od 50 posto radnji.Sada nam pomažu roditelji. Snalazim se, jer umem da šijem, pa komšiluku prepravljam i popravljam garderobu.Moja majka kaže da je sve ovo što preživljavamo podseća na teške posleratne godine kada je Grčka bila siromašna,daleko od Evrope i celog sveta.”
U dane praznika činilo se da je cela Atina sišla na obalu.U Marini Flizvos, koja je posle Olimpijade izgrađena za skupe jahte, mnogi vezovi bili su prazni,ali od naroda nije moglo da se prođe.Neki su sedeli u kafićima. Većina je, prosto, šetala ili sedela na kamenim stepenicama uz more.Neuobičajena slika za Atinu gde u dane praznika u kafanama nije moglo da se nađe slobodno mesto.
„Menjamo navike,mora da se štedi!Nema više noćnih izlazaka,obaveznih poseta kafanama.Stegli smo kaiš,penzije su toliko male da sa njima jedva sastavljamo kraj s krajem. Ranije je bilo i za malo jagnjetine,vina i kolača na prazničnoj trpezi,a sad,umesto da kao pre sedimo i kafenišemo,gledamo u more“, pomalo rezignirano kažu Petros i Kostas,penzioneri koji kažu da je dovoljno da ih tako predstavimo jer će se u njima prepoznati svi oni Grci koji „pamte i teška i mnogo bolja vremena”.
Većina koje smo zaustavili nije bila raspoložena da priča o politici, veri u „boljitak”, o tome šta očekuju od vlade,premijera...
Većina je poželela da im nova 2013. donese malo olakšanja,više radosti i manje stresa,da ih „trojka” ostavi na miru, i da samo „ponovo osete da mogu da udahnu malo vazduha”.
„Ne želim da mi se više dešava da moram od rođaka u inostranstvu da krijem da nemam ni svoju, ali ni ’opštu’,atinsku jelku...Oni u dijaspori znaju da nam je teško,vide da naša deca odlaze u inostranstvo, ali još uvek misle da sve nije baš toliko crno“, kaže Stavrula Vruzas. „Kako da im kažem da ove godine mnogo toga više ne mogu da priuštim? Da bi rodbina mislila da je ovde sve kao pre,ja sam se u foajeu ’Dvorca muzike’ slikala ispred jelke!”
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 28.12.2012
