Izvor: Blic, 20.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strani studenti oduševljeni živim svirkama
NIŠ - Na 13 fakulteta Univerziteta u Nišu ukupno je 110 stranih studenata, a od toga najveći broj čine akademci iz Grčke (64). Od studenata iz bivše SFRJ najviše je Makedonaca i Crnogoraca, a ima ih i iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Među onima koji su rešili da svoje znanje usavršavaju baš u ovom gradu ima i studenata iz arapskih zemalja i Ukrajine.
Najteže im je bilo da savladaju jezik: Nena, Julijan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Mohanad
Već šest godina u Nišu studira Mohanad al Amajrli (25) iz Jordana, koji je poreklom Palestinac. Kaže da će biti prvi inženjer zaštite životne sredine u arapskom svetu.
- Zaštita životne sredine nije bila baš moj izbor za studije, ali sada sam srećan što ću uskoro završiti studije, jer mi je ostalo još sedam ispita. Biću prvi ekolog u čitavom arapskom svetu. Nije mi bilo lako kad sam pre šest godina došao u Niš i Srbiju. U Nišu je malo studenata iz arapskih zemalja. Srpski jezik je težak, posebno kad ga pre toga nikad nisi čuo, ali imao sam razumevanje profesora, nekih više, nekih manje - priča Mohanad.
Mohanadu se u Nišu mnogo dopada priroda, jer je sve zeleno, za razliku od mesta u kojima njegova porodica ima kuće - Amana u Jordanu ili Hibrona na palestinskoj teritoriji gde je sve suvo.
- Hrana mi se uopšte ne sviđa, jer je teška. Arapi imaju mnogo raznovrsniju kuhinju. Mi trideset dana u mesecu za svaki obrok jedemo neko drugo jelo. Hrana je jeftina kod nas. Moji drugari Julijan, Vladica, Sanja i Ivana su oduševljeni kad im spremim arapske specijalitete. Mnogo im se dopadaju arapske pljeskavice, ćevapi, ispečeno pile sa krompirom. Kad dobijem zatar, spremim im i to jelo - kaže on.
Mohanad kaže da su mu srpske slave čudne, kao i to da se na žurkama mladi ljudi opijaju.
- Pošto sam muslimanske veroispovesti, ne jedem svinjsko meso, ne pijem alkohol i nemam devojke. Meni islam nalaže da su žene zlato koje treba da se čuva, a ne da se koriste za neki fizički interes. Zato u Nišu nemam devojku - objašnjava ovaj Palestinac.
Julijan Mihaljevič (24) je iz Ukrajine i jedini je Ukrajinac koji studira u Nišu, ali to mu ne smeta. Dobro se uklopio i druži se sa kolegama sa Fakulteta zaštite na radu. Među najbolje prijatelje svrstava upravo Mohanada, ali i Bratislava Stankovića iz Pirota i Miloša Cvetkovića iz Leskovca. Srce mu je osvojila Piroćanka Nena Stojanović, koja studira žurnalistiku u Nišu. Kad je došao u Srbiju, priča Julijan, prvi put je video da postoje šporeti i bojleri na struju. Naravno kad u Ukrajini sve radi na gas.
- Spletom porodičnih okolnosti, pošto je moja majka Ljudmila bila udata za Srbina Zorana, završio sam četvrti razred srednje škole u Boru. Nakon maturiranja proveo sam godinu dana u Americi u Filadelfiji, gde sam radio i studirao. Onda sam došao u Niš, jer je studiranje jeftinije i upisao sam Fakultet zaštite na radu. Sada sam na četvrtoj godini. Tada nisam baš znao šta mi te studije pružaju, ali sam sada svestan da ću moći lako da nađem posao i u Ukrajini. Nisam još odlučio šta ću kad diplomiram. Jedna od varijanti je da ostanem u Srbiji, ali da nađem posao u Novom Sadu, jer mi se dopada taj grad. Mnogo me podseća na Lvov, mada je moj rodni grad mnogo veći jer je milionski. Čak postoji identični park sa labudovima. Bio sam tri puta na „Egzitu”. Možda se vratim i u Ukrajinu ili odem u SAD. Sve su opcije otvorene - kroz smeh kaže Ukrajinac. Julijan se priseća kako je na početku studiranja imao dosta razumevanja profesora jer još nije dobro znao srpski jezik.
- Profesorka Vesna Miltojević mi je dozvolila da na odbrani seminarskog rada govorim na engleskom i ruskom kad nisam znao da kažem na srpskom jeziku. Imali su razumevanje za mene. U Srbiji mi zaista ništa ne smeta, ljudi su zaista dobri i otvoreni prema strancima. U Ukrajini bi bilo gore za strance. Kad je nedavno bila gasna kriza, stalno su me zezale kolege i drugari. Smejao sam se. Kod nas u Ukrajini zemni gas je glavni energent i sve radi na gas - priča Julijan. Ukrajinac se navikao na srpsku kuhinju, a posebno mu se sviđaju roštilj i burek.
- U Ukrajini je hrana posnija nego ovde, jer se jede dosta povrća. Ali, vremenom sam se navikao. Sviđa mi se što u Nišu nema kriminala, što su svi opušteni i izlaze kad hoće. Prodavnice hrane su otvorene celu noć, što je odlično. U mom gradu Lvovu kad se izlazi uveče, obavezno se taksijem ode do kluba ili diskoteke i isto tako vrati. Nema ni govora da se mladi ljudi noću šetaju po gradu. Sa društvom volim da odem u kafić „Sunset”, gde se sluša dobra svirka uživo. Inače, moje društvo se kad je lepo vreme okuplja na Nišavskom keju jer je tamo prelepo - kaže Julijan koji je dve i po godine u vezi sa Nenom.
Ipak, ne može da se odluči koje su devojke lepše - Nišlijke ili Ukrajinke.
- Lepe su i jedne i druge. Mada su Ukrajinke uglavnom plave. Deda mi je pričao da imamo nekog dalekog pretka Jermena, zato sam crnomanjast. Inače, moj otac Leonid je Ukrajinac, a majka je Ruskinja. Nisam bio dugo u Ukrajini jer preko leta moram da učim. Davao sam godinu za godinom jer plaćam 1.500 evra po godini. Tu su troškovi za stan, hranu i sve drugo. U Srbiji je malo skuplje nego u Ukrajini - konstatuje Julijan.
Na Fakultetu zaštite na radu u Nišu studira i Anton Brodnik iz Velenja, koji je u ovom slovenačkom gradu načelnik Uprave za privredne i javne službe.
Poliglota
Julijan Mihaljevič govori pet jezika - engleski, ruski, ukrajinski, srpski i poljski, jer se njegov grad Lvov nalazi blizu granice sa Poljskom.
- Sećam se kad sam putovao autobusom sa majkom i ocem. Paralelno sam sa tatom pričao na ukrajinskom, a sa mamom na ruskom. Ljudi u autobusu su u čudu gledali. Ali zato sada podjednako dobro govorim oba jezika - kaže on.
Palestinske marame
Drago mi je što u Nišu viđam mlade, ali i nešto starije ljude koji nose marame koje podsećaju na palestinsku tradiciju. Pepito na tim maramama ima simbolično značenje - crne kockice simbolizuju zatvor, a bele slobodu palestinskog naroda - kaže Mohanad.
