Izvor: Politika, 28.Feb.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrajk imigranata u Italiji
Prvi put najavljena jednodnevna obustava rada stranaca
Rim, 28. februara – „Prvi mart 2010. - jedan dan bez nas”, naziv je prvog štrajka imigranata na Apeninskom poluostrvu. Ideja o „revoluciji u žutom”, (radi se o boji - simbolu pomenutog protesta) došla je iz Francuske a danas će se osim u Italiji i Francuskoj održati i u Španiji i Grčkoj. U Italiji je za sada predviđeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko pedeset hiljada učesnika potvrđenih putem društvene mreže Fejsbuk.
Prvi mart je samo početak, najavljuju organizatori protesta: „Antirasističko proleće” naziv je kampanje predviđene za period od 1. do 21. marta a koju podržavaju mnogobrojne organizacije i komiteti (Amnesti, Emrdžensi)
U izjavi za dnevni list „La Republika”, Pjetro Soldini, odgovorni za imigraciju italijanskog sindikata, objašnjava:”Ne samo prvi mart već i generalni štrajk sindikata CGIL (Generalna italijanska konfederacija za rad) 12. marta, biće skoncentrisan na zaštitu prava imigranata radnika. Radi se u suštini o ogromnom multietničkom štrajku, jer problem radnika stranaca predstavlja problem i svih radnika u Italiji.„
Ipak štrajk imigranata neće izazvati generalno zaustavljanje rada svih pet miliona imigranata u Italiji: protest će biti obeležen samo u nekim od Italijanskih gradova, (Trentu, Trstu i Modeni) u kojima sindikati podržavaju pomenutu inicijativu. „Prvi mart 2010.” za ostale velike sindikate na nacionalnom nivou nije prihvaćen. Stefanija Raguza, predsednik istoimenog komiteta objašnjava da štrajkom imigranata niko nije hteo da evocira etnički protest, dodajući:”Želeli bismo da nateramo ljude u Italiji da porazmisle o važnosti imigranata za uspeh i napredak italijanskog društva.„
Pokazati do kojih bi posledica došlo u slučaju da ovih pet miliona ljudi na jedan dan prekine svoje svakodnevne aktivnosti, predstavlja i cilj pomenutog štrajka.„Bez sumnje bez imigranata bi se prouzrokovao pravi kurcšlus u društvu”, komentar je Soldinija.
Procenjuje se da bi se prvo zaustavio građevinski sektor, pogotovu kada su u pitanju veliki gradovi gde oko pedeset odsto stranaca svakodnevno radi na gradilištima. Nakon toga kriza bi zadesila i industrijski sektor, naročito tekstilnu, metalsku i prehrambenu industriju. Poljoprivreda je na trećem mestu: berbu i sezonske poslove u potpunosti obavljaju ilegalni imigranti. I zootehnički sektor u Italiji pedeset odsto čine imigranti.
U velikim gradovima na apeninskom poluostrvu zaustavljanjem rada imigranata i mnogi restorani, picerije, hoteli morali bi da zatvore. Procenjuje se ipak da bi štrajk prouzrokovao najveći problem i posledicu u italijanskom društvu prestankom rada kućnih pomoćnica i staratelja: ovaj sektor u Italiji potpuno pokrivaju stranci.
Nakon sukoba imigranata i meštana u gradu Rozarno (Kalabrija) početkom godine, italijansko društvo je po prvi put osetilo realnu prisutnost i uticaj imigranata u svojoj zemlji.
Problem ksenofobije i netolerancije prema imigrantima posebno je porastao novoizglasanim „Zakonom o bezbednosti”: ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni otac je pomenutog zakona, koji je stupio na snagu u julu 2009. a kojim se ilegalna imigracija poistovećuje sa krivičnim prekršajem. Ilegalna imigracija postala je tako prestup kojim se reskira kazna od pet do deset hiljada evra a nakon suđenja i automatska deportacija.
Iako ne pokriva celokupno Apeninsko poluostrvo, štrajk imigranata ipak predstavlja prvi korak ka osvajanju realnih prava onih koji u Italiji danas predstavljaju ključni element radne snage i italijanskog društva.
Marina Lalović
[objavljeno: 01/03/2010]
