Izvor: B92, 11.Okt.2011, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiglic: Preti nam dublja kriza
Njujork -- Nobelovac Džozef Stiglic smatra da postoji ozbiljna pretnja od produbljivanja ekonomske krize i da je drastična štednje, kao u slučaju Grčke, pogrešan recept.
"Smatram da je velika verovatnoća da ćemo imati veoma spor rast što neće biti dovoljno da obnovimo, da vratimo ekonomiju, zaposlenost u normalno stanje. Takođe, postoji izvesna verovatnoća da se suočimo sa ozbiljnim ekonomskim padom, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krizom", kaže Stiglic, koji je jedan od najvećih svetskih ekonomista današnjice.
On smatra i da na sadašnje probleme možete gledati i kao na produžetak krize iz 2008. godine od koje se nismo uopšte oporavili. Bruto društveni proizvod u mnogim zemljama je i dalje ispod nivoa pre krize, slično je i sa zaradama.
"Nismo uspeli da popravimo sistem", kaže Stiglic.
Stiglic smatra i da je opstanak evra otvoreno pitanje i da zavisi od poteza političkih lidera. "U sporazumu od jula je uvaženo da je neophodan rast grčke privrede da bi rešila problem dugova. S druge strane, članice evrozone znaju da nema rasta u uslovima drastične štednje koja se traži od Atine. Dakle obećan je paket za podsticanje rasta grčke privrede, ali nije obezbeđen i stavljen na raspolaganje..", kaže Stiglic
Prema njegovim rečima svetski lideri su se suviše usresredili na smanjenje ogromnih budžetskih deficita, ali su zapostavljene suštinske promene sistema koji su dovele do krize kao što je obuzdavanje spekulativnog finansijskog kapitala.
"Bilo je neznatnih pokušaja nakon 2008. godine da se to učini, međutim banke su se tome usprotivile i nisu dozvolile suštinske promene. Sadašnje mere štednje će samo pogoršati stanje jer će sprečiti ekonomski rast – vidimo šta se dešava u Grčkoj. Letoniji, Irskoj, Portugaliji. Dakle, sve je više činjenica koje ukazuju da će mere štednje biti kontraproduktivne po rast. Apsolutno ste u pravu da se nismo suočili sa ključnim problemima, a neki od njih su se u međuvremenu pogoršali, zbog čega se sada spasavaju velike banke. Sve je veća nejednakost", naglašava Stiglic.
Stiglic, koji je i profesor na Kolubmija univerzitetu, kaže da perspektive malih zemalja Srbije, BiH, Crne Gore ovoj krizi zavise od toga da li imaju fleksiblini ili fiksni kurs.
" Pošto nisu deo evrozone, te zemlje imaju prednost održavanja fleksibilnosti kursa i to im omogućava dodatni mehanizam prilagođavanja, što države poput Grčke i Irske nemaju. No, male otvorene ekonomije u mnogome zavise od zbivanja u susedstvu i na međunarodnoj sceni, pre svega zbog investicija i izvoza", smatra Stiglic.
On kaže i da je za njih ozbiljan problem što su koristile dosta grčkih investicija.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
