Izvor: Southeast European Times, 18.Feb.2013, 18:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štednja smanjuje grčki deficit

Grčka se bori za oporavak sprovođenjem oštrih mera.

18/02/2013

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 18.2.2013.

Mere štednje zbog kojih su Grci morali da stežu kaiš počinju da imaju efekta. Grci su smanjili deficit za trećinu prošle godine, na 6,5 odsto u odnosu na 9,4 odsto u 2011. godine.

Vlada očekuje da će smanjiti deficit na 4,3 odsto do kraja ove godine i predviđa početak oporavka, istovremeno se krećući >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ka dozvoljenoj granici evrozone od 3 odsto, mada se i dalje očekuje da će dug u 2020. godini biti oko 124 odsto BDP.

Koaliciona vlada premijera Antonisa Samarasa u decembru je u parlamentu progurala rezove u iznosu 13,5 milijardi evra i plan povećanja poreza, čime je odblokiran niz kredita u vrednosti 52,5 milijardi evra i zaustavljeni su potresi na tržištu.

„Brzo smanjenje [deficita] je na neki način dobra vest, jer znači da se program nastavlja, ali istovremeno uz dublju recesiju“, rekao je Platon Tinios, docent na Ekonomskom fakultetu Pirejskog univerziteta, u izjavi za SETimes.

Međutim, on je dodao da vlada mora da pronađe način da poveća prihode, a ne da se oslanja samo na smanjenje troškova. „Kada pravite rezove, rezovi postaju sve teži. Sada dolazimo do srži problema i moraju da se naprave neki bolni rezovi“, dodao je on.

Rezovi, koji su počeli 2009. godine, bili su usmereni na radnike, penzionere i siromašne, dok su utajivači poreza koji duguju 52,5 milijardi evra uglavnom i dalje bili ignorisani.

Grčki radnici reagovali su serijom protesta i štrajkova.

„Očajni ljudi lakše će pribeći očajničkim potezima“, rekao je za SETimesprofesor ekonomije Univerzieta Joanina Dimitris Hacinikolau.

„Za veoma zaduženu zemlju … politika tako velikog smanjenja deficita nesumnjivo dovodi do katastrofalnog fenomena, kao što je nezaposlenost od 30 odsto“, dodao je on. Stopa sada iznosi 26,8 odsto.

Uprkos povećanju PDV-a na 23 odsto, nedovoljni poreski prihodi i usporavanje ekonomskih aktivnosti u iznosu 775 miliona evra zato što su Grci skoro potpuno obustavili potrošnju, komplikuju nade da će doći do oživljavanja.

Predavač u Londonskoj školi ekonomije Vasilis Monastiriotis izjavio je za SETimes da su, ukupno gledano, „cifre dobre i blizu najboljih očekivanih“.

„Postoji velika zabrinutost oko toga da li će vlada biti u stanju da prikupi poreze, a na ulicama vlada veliko nezadovoljstvo … [ali] preduzete mere su progresivne“, objašnjava on.

Antonis Klapsis, šef istraživanja na atinskom Institutu za demokratiju Konstandinos Karamanlis, izjavio je za SETimesda su „vesti o deficitu dobre, ali ključno je da li će Grčka ponovo pronaći svoj put ka ekonomskom rastu. Ako se to ne dogodi i depresija se nastavi, onda bi situacija lako mogla da izmakne kontroli“.

Nastavak na Southeast European Times...