Izvor: Politika, 06.Okt.2012, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja konačno stigla do Grčke pravoslavne crkve
Pošto su razne afere razobličile korupciju i pronevere u crkvi, sve više Grka traži žrtvu
Solun – Dok je rigorozna štednja zahvatala sve delove društva, Grčka pravoslavna crkva uspevala je da očuva mnogobrojne ekonomske privilegije. Tome se sada približava kraj.
Pošto su razne afere razobličile korupciju i pronevere u crkvi, sve više Grka traži žrtvu, piše nemački „Špigl“. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Solunski episkop Antimos (78) duguje vladi zaostali porez. Pored gomile verskih tekstova i slika svetaca, na njegovom stolu nalazi se i pismo na dve stranice od Ministarstva finansija koje ga obaveštavada treba da plati 1.350 evra. Osim toga, njegova mesečna plata biće smanjena sa 2.200 na 1.930 evra.
Ovaj episkop je jedan od najkonzervativnijih duhovnih lidera u Grčkoj. Poznat je po verbalnim napadima na muslimane, levičare i homoseksualce. Smatra da ga ugrožavaju poverioci koji su se obrušili na njegovu zemlju, ilegalni imigranti koje niko više ne može da kontroliše,oni koji su rešili da se posvađaju sa crkvom – intelektualci koji tvrde da i sveštenstvo može u krizi da se žrtvuje.
„Mi to odavno radimo”,tvrdi Antimos.
Godinama su mnogi Grci ogorčeni zbog činjenice da je moćnapravoslavna crkva plaćala veoma malo poreza do 2010. Osim podrške grčke vlade, crkva dobija značajne subvencije i od Evropske unije. Plate sveštenika i episkopa koštaju poreske obveznike oko 230 miliona evra godišnje. Tek pre nekoliko meseci vlada je pokušala da umanji taj iznos.
Ipak, mnoge poreske olakšice za crkvu još nisu potpuno ukinute. Na neizdate nepokretnosti i dalje se ne plaća porez, a tek od 2010. je uveden porez na prihod ostvaren od nekretnina. Pre toga, crkvi je bilo dozvoljeno da prihoduje od brojnih imanja a da ne plaća ništa.
Pravoslavna crkva je,tvrde, drugi po veličini vlasnik imovine u Grčkoj, iako se ne zna tačno koliko zemlje zapravo ima jer ne postoji sveobuhvatan katastar.
Stručnjaci procenjuju da crkva ima više od 130.000 hektara šuma i obradive zemlje, pored nekretnina u svakom većem gradu.
Levičarski poslanik Grigorios Psarijanos smatra da je pravi problem to što crkvanije odvojena od države.
„Ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji oni nisu toliko povezani. Mnogi političari zavise od blagoslova sveštenstva, a mnogi sveštenici su se ubacili u politiku”, kaže on.
Istorija daje objašnjenje zašto je to tako. Vekovima je crkva bila čuvar grčkog identiteta, jezika i vere, posebno kada je zemlja bila pod Turcima. Mnogi zemljoposednici su tada prebacivali imovinu na crkvu.
Nakon sticanja nezavisnosti, pravoslavna vera je postala dominantna religija (danas 97 odsto Grka). Ona je sveprisutna u javnom životu: slike Marije i Isusa vise u svakoj školi, a poslanici daju zakletvu u prisustvu atinskog arhiepiskopa.
Psarijanos zato smatra da je grčka krizaujedno i krizacrkve. „Ova institucija nije ništa manje podložna korupciji od ostatka društva“, tvrdi on.
Episkop Pantelejmon od Atike osuđen je 2008. na šest godina zatvora zbog pronevere oko 2,5 miliona evra crkvenog novca. Pravdao se da mu je to bio crni fond za starost. Jedan drugi episkop je navodno održavao kontakte sa narko-mafijom.
Najspektakularniji skandal je svakako slučaj manastira Vatoped na Svetoj Gori, autonomnoj državina poluostrvu u severnoj Grčkoj,gde se nalazi oko 20 pravoslavnih manastira.
Krajem 2011. tadašnji iguman Jefrem uhapšen je zbog prevare i pronevere i stavljen u kućni pritvor. Uz pomoć nekih sumnjivih likova, on je navodno zamenio manje vrednu manastirsku imovinu za mnogo skuplju državnu parcelu.
Dogovor je navodno doneo manastiru sto miliona evra. Skandal je izbio 2008. Portparol vlade i ministar podnelisu ostavke, atadašnja konzervativna vlada premijera Kostasa Karamanlisa bila je primorana da raspiše nove izbore, kojeje izgubila.
Slučaj Vatoped je po mišljenju Psarijanosapredstavljao prekretnicu. Sve veći broj Grka počeo je da veruje da i crkva snosi deo odgovornosti za krizu. Njegova stranka, Demokratska levica, koja je deosadašnje vlade, želi veću odvojenost crkve i države – čak i ukoliko veće koalicione stranke, socijalisti iz Pasoka i konzervativna Nova demokratija, ne smatraju da je to prioritet.
Za episkopa Antimosa, Psarijanosov predlog bi predstavljao satansko delo.
„Postoji sveta veza između grčkog naroda i crkve“, kaže on. „Niko ne bi trebalo da to poremeti.“
objavljeno: 07.10.2012
