Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Mar.2010, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stale grčke elektrane, EU jednoglasna u pomoći
ATINA - Šef evrozone i premijer Luksemburga Žan Klod Junker je izjavio da se nada da Grčkoj uopšte neće biti potrebna pomoć da izađe iz krize, naglasivši da drastične mere štednje koje je vlada u Atini već preuzela, a koje uključuju zamrzavanje plata u javnom sektoru, imaju punu podršku Evropske unije, dok je , u isto vreme, u Grčkoj prekinut rad sedam elektrana.
Junker je to izjavio posle sinoćnog sastanka ministara finansija 16 članica evrozone, koji su se, kako je saopšteno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dogovorili o načinu na koji bi mogli da pomognu Grčkoj da prevaziđe budžetsku krizu, koja je ugrozila stabilnost zajedničke valute - evra.
Stale grčke elektrane
Radnici u grčkim elektranama počeli danas 48. časovni štrajk protiv mera štednje koje je uvela vlada da bi izvukla zemlju iz teške finansijske krize.
Prekinut je rad sedam elektrana, ali štrajk nije usmeren stvaranju nestašica koje bi pogodile potrošače, saopštio je sindikat.
Grčka je pod pritiskom EU da svoje finansije dovede u red. Atina je obećala da će smanjiti budžetski deficit sa procenjenih 12,7 odsto bruto nacionalnog proizvoda zemlje iz prošle godine na 8,7 procenata do kraja ove.
Vlada je nedavno objavila plan uštede 4,8 milijarde evra, koji uključuje smanjenje plata zaposlenima u javnom sektoru, zamrzavanje penzija i povećanje poreza na promet.
Posle sastanka u Briselu, ministri nisu hteli da govore o detaljima dogovorenog, preneo je BBC, ali su naglasili da su isključili mogućnost kreditnih garancija Grčkoj, čija će vlada tokom godine morati da pozajmi oko 54 milijarde evra na međunarodnim finansijskim berzama kako bi namirila razliku između svojih prihoda i rashoda.
"Evrogrupa želi da naglasi da grčke vlasti nisu zatražile finansijsku pomoć drugih članica evrozone. Mislimo da će mere konsolidacije koje je preduzela grčka vlada znatno popraviti fiskalnu poziciju te zemlje", rekao je Junker.
On je, ipak, dodao da su ministri postigli sporazum o usklađenoj akciji koja bi mogla da bude brzo aktivirana u slučaju potrebe i da će je liderima zemalja članica EU, na kojima je konačna odluka, predstaviti na samitu 25. i 26. marta.
"Pojasnili smo tehničke detalje koji će nam omogućiti da brzo donesemo odluku o zajedničkoj akciji. Predlozi koje ćemo izneti Evropskom savetu, dakle liderima zemalja, biće u potpunosti u skladu sa pravilima evrozone i nacionalnim zakonima i sadržaće jake podsticaje da se bilo koja pogođena zemlja što pre vrati tržišnim mehanizmima", rekao je Junker.
U završnom saopštenju s jučerašnjeg sastanka se napominje da pomoć Grčkoj neće biti jeftina, odnosno po povlašćenim uslovima, te da cilj nije ponuda novca po prosečnim kamatnim stopama u evrozoni, već stabilizacija čitave zone.
Pravila evrozone zabranjuju da jedna članica preuzme dug druge, tako da većina analitičara već sada govori da će ponuđena pomoć Atini najverovatnije biti u obliku bilateralnih pozajmica, navodi britanski radio, precizirajući da ostaje da se vidi da li će sve to biti dovoljno da uveri finansijske berze da Grčka neće bankrotirati i da obnovi stabilnost poljuljanog evra.
Evropski komesar za monetarna pitanja Oli Ren je izjavio da je na sastanku u Briselu bilo reči i o drugim članicama evrozone koje se bore sa velikim budžetskim deficitima i da je to problem cele evrozone, a ne samo nekih njenih članica.
"Treba da pojačamo koordinaciju ekonomske politike u evrozoni. Moramo da vidimo da li zemlje sa tekućim suficitom treba da izvrše strukturne reforme svojih privreda kako bi stimulisale domaću potrošnju, čime bi se povećala potrošnja u čitavoj evrozoni", rekao je on.
Posmatrači, na koje se poziva BBC, ocenjuju da je ovo posredna poruka, pa čak i zamerka, Nemačkoj, koja odbija da podstakne domaću potrošnju, a istovremeno insistira na fiskalnoj disciplini unutar evrozone.
Nemačka je pri tome uvođenjem evra, manje stabilne valute od njene nekadašnje marke, povećala izvoz ne samo u svet, već u i one zemlje članice evrozone, poput Grčke, čije su privrede, za razliku od Nemačke, izgubile na konkurentnosti.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
