Izvor: Radio 021, 12.Avg.2015, 10:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sve kreditori traže od Atine?
Grčka i njeni poverioci dogovorili su fiskalne ciljeve koji su uslov za isplatu trećeg paketa pomoći, a lista reformi, prema pregledu koji je sačinio Rojters, uključuje primarni budžetski deficit od 0,25 odsto BDP-a još ove godine, a od naredne godine nadalje se zahteva primarni budžetski suficit.
Za iduću godinu predviđen je primarni budžetski suficit od 0,5 odsto, zatim od 1,75 odsto u 2017. i od 3,5 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << u 2018. Atina i njeni međunarodni kreditori postigli su jutros, nakon maratonskih pregovora, dogovor o trećem paketu finansijske pomoći vrednom do 86 milijardi evra, koji će Grčkoj omogućiti da izbegne bankrot i ostane u evrozoni. Kako prenosi Rojters, Atina i kreditori saglasili su se da će privredni rast Grčke ostati negativan ove i iduće godine (-2,1 odsto, odnosno -2,3 procenta), da bi se 2017. vratio u pozitivnu zonu i iznosio 2,3 odsto.
Mere koje će Atina morati da pokrene pre nego što joj bude odobrena prva tranša kredita pomoći bi, kako se očekuje, mogle uključivati nove zakone o nenaplativim zajmovima u bankama, deregulaciju tržišta prirodnog gasa i osnivanje investicionog fonda, koji bi imao za cilj da prikupi 50 milijardi evra od privatizacije, od čega bi tri četvrtine bile upotrebljene za dokapitalizaciju banaka i smanjenje javnog duga. Pored toga, Atina treba da ukine poreske olakšice koje odobrava poljoprivrednicima koji dobijaju subvencije na gorivo, da pooštri propise o otplati dugovanja za pojedince koji kasne sa plaćanjem poreza, kao i da podigne solidarni porez koji se naplaćuje građanima koji zarađuju od 50.000 do 100.000 evra godišnje sa četiri na šest odsto.
Grčka je u julu već sprovela niz mera, uključujući pojednostavljenje stope poreza na dodatu vrednost, smanjenje penzija, obezbeđivanje nezavisnosti nacionalnog Zavoda za statistiku, reformu pravosudnog sistema i usvajanje evropske bankarske regulacije o spasu banaka sredstvima njihovih akcionara, koja stupa na snagu 1. januara 2016. Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos rekao je, nakon sastanka sa kreditorima, da su ostala dva ili tri manja detalja o kojima je potrebno još razgovarati, ali da je najveći deo pitanja rešen.
Zvaničnici Grčke navode da očekuju da će parlament ratifikovati sporazum danas ili sutra, a da će ga ministri finansija evrozone odobriti u petak, što bi omogućilo da prva tranša pomoći bude isplaćena do 20. avgusta, kada Grčka treba da vrati dug od 3,2 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci. Jedna od spornih tačaka u pregovorima bilo je smanjenje planine nenaplativih zajmova. Atina je želela da kreira takozvanu lošu banku, dok su kreditori insistirali da ti zajmovi budu grupisani i prodati investicionim fondovima koji ulažu u hartije od vrednosti. Još uvek nije jasno kako je to pitanje rešeno, navodi neimenovani zvaničnik.
