Izvor: Politika, 16.Sep.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija navodnjava jedan odsto poljoprivrednih površina
Od ukupno raspoloživog zemljišnog fonda od oko 8,8 miliona hektara, 40 odsto nije pogodno za navodnjavanje
Nedostatak vode postaje sve više globalni problem: prognoze su da će se do 2025. s njim suočiti dve trećine čovečanstva. Sadašnje procene su da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a da više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti čiji je uzrok zagađena voda.
Problem suše je posebno izražen i u zemljama Mediterana od kojih neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao Grčka, Italija ili Portugalija koriste od 50do 70 odsto rezervi vode za navodnjavanje. Poseban problem je u tome što poljoprivredna proizvodnja i druge čovekove aktivnosti mogu dovesti do kontaminacije voda i ako se takva voda koristi za navodnjavanje to ima posledice i na proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i životnu sredinu.
Suša u Srbiji, kao i u mnogim zemljama, u poslednjim dekadama postaje sve veći problem, a klimatske prognoze ukazuju na to da će se negativan trend nastaviti. O negativnim efektima suše dovoljno govori podatak da je ona samo u 2007. godini kod nas smanjila prinose za 40 odsto, što je imalo teške posledice na celu privredu i povećalo je inflaciju. Zbog svega toga suša postaje značajan predmet istraživanja mnogih meteoroloških i klimatskih studija. Ispitivanjau timočkom regionu su pokazaladasu u poslednjih 20 godina padavine opale na samo 250 milimetara, uz veliki porast letnjih temperatura (posebno broja dana sa preko 35˚ Celzijusovih stepeni), što se odrazilo na rezerve vode i na poljoprivrednu proizvodnju. PosebanproblemzaSrbijujetajštose nedostatak vlage u zemljištu, koji je u našim klimatskim uslovima naročito izražen u letnjim mesecima, javlja ne samo u sušnim, već i umereno vlažnim godinama. Deficit vlage u zemljištu kreće se od 100 do 200 milimetara, a ponekad i preko 300 milimetara godišnje.
U našim klimatskim uslovima suša se poklapa s periodima kada je većina poljoprivrednih kultura najviše osetljiva na nedostatak vlage, zbog čega dolazi do velikog smanjenja prinosa i pada njegovog kvaliteta.
Iskustva iz EU i drugih razvijenih zemalja pokazuju da se problemi suše i vodosnabdevanja mogu najoptimalnije rešiti ako se primeni multidisciplinarni ekološki koncept koji polazi od klimatskih i meteoroloških podataka i od količine i kvaliteta vode koja je na određenom lokalitetu na raspolaganju za navodnjavanje.Resursi se zatimkoriste tako što se primenjuju nove metode redukovanog navodnjavanja i gaje genotipovi i kulture otporne na sušu, kontroliše se kvalitet vode, a sve u cilju zdravstveno-bezbedne i ekonomski opravdane proizvodnje hrane. Zato se analiziraju ekonomski efekti suše i metode njenog prevazilaženja.
Rešavanje problema suše u Srbiji se uglavnom zasniva na konceptu proširenja navodnjavanih površina, ali nisu sve obradive površine pogodne za navodnjavanje. Od ukupno raspoloživog zemljišnog fonda u Republici Srbiji od oko 8,8 miliona hektara poljoprivrednih površina, 40 odsto nije pogodno za navodnjavanje (,,Srbijavode” 2000). Trenutno stanje navodnjavanja u Srbiji je takvo da se intenzivno navodnjava manje od jedan odsto poljoprivrednih površina koje su pogodne za navodnjavanje. Prema procentu navodnjavanih površina Srbija je na dnu liste evropskih zemalja. Stanje navodnjavanja u Srbiji ne zadovoljava ni po obimu, ni po tehničkoj opremljenosti, a ni po stepenu iskorišćenosti izgrađenih sistema za navodnjavanje. Sistemi koji su građeni sedamdesetih i osamdesetih godina su delimično van upotrebe zbog zapuštenosti i neispravnosti, a delimično se ne koriste zbog nemogućnosti većih ulaganja u proizvodnju i slabog interesa zbog dispariteta cena i nesigurne naplate gotovih proizvoda.
U poslednjih petnaestak godina nedovoljno održavanje izgrađenih sistema za odvodnjavanje glavni je uzrok njihove slabe efikasnosti. Do kraja osamdesetih godina iz kanala hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav godišnje je, zbog normalnog funkcionisanja sistema, bagerovano oko 450.000 kubnih metara istaloženog nanosa. Početkom devedesetih količine izbagerovanog nanosa drastično opadaju, a 1993., u periodu hiperinflacije, istaloženi nanos uopšte nije bagerovan. Kao posledica smanjenog bagerovanja problem istaložavanja nanosa je postajao sve izraženiji, a u pojedinim periodima ozbiljno je bilo ugroženo funkcionisanje hidrosistema.
*Direktor Instituta za zemljište i melioracije Poljoprivrednog fakulteta BU, nacionalni delegat u odboru EU za zaštitu životne sredine
Sutra: Kako obezbediti 2,5 milijarde kubnih metara vode
Radmila Stikić
objavljeno: 17.09.2012.
