Izvor: B92, 01.Nov.2011, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija, lider u nezaposlenosti
Beograd -- Za pet godina, ako se ostvare projekcije MMF-a, Srbija će biti među pet zemalja u svetu s najvećom stopom nezaposlenosti.
Na toj neslavnoj listi, 2016. ispred nas biće samo Makedonija, Bosna i Hercegovina, Južnoafrička Republika i Grčka. Doduše, takav podatak ne postoji za sve zemlje, ali je računat za 102.
U svakom slučaju, projekcije MMF-a, kada je o rastu nezaposlenosti reč, alarmantne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su, ukazuje ekonomista Miroslav Zdravković.
Projekcije MMF-a, naime govore da bi u 2016. godini Srbija imala stopu nezaposlenosti od 16,7 odsto.
Milan Knežević iz Asocijacija malih i srednjih preduzeća navodi da 22.000 preduzeća, u skladu sa zakonom, treba da ode u stečaj jer su duže od godinu ili dve u blokadi. "U tim preduzećima je zaposleno 140.000 radnika, a ona su bez ikakve šanse da stanu na noge i počnu da rade", ističe Knežević.
Recimo, 2009. iznosila je 17,4 odsto, a ove i naredne godine procenjuje se na više od 20 odsto, tako da se uveliko vrtimo oko "pobedničkih" pozicija.
Makedonci, s konstatnom stopom od 32,2 odsto, apsolutni su šampioni i na prvom mestu će i ostati, Bosanci će sa sadašnjih 27,6 odsto pasti u 2016. godini na 23 odsto, a Južnoafrikanci će za pet godina imati stopu od 22,3 odsto.
Za razliku od ostalih zemalja, u Grčkoj će taj pokazatelj biti u rastu pa će se ta zemlja, po procenama MMF-a, plasirati na četvrto mesto, ispred nas. Manju stopu nezaposlenosti od Srbije imaće Gruzija, Španija, Iran, Sao Tome i Principe...
Ukazujući na te, po Srbiju veoma loše podatke, Zdravković podseća na to da je kao posledica ekonomske krize, od 2008. godine do marta 2011. u Srbiji bez posla ostalo 238.000 radnika.
"U Srbiji je veoma malo zaposlenih u industrijskoj proizvodnji, tu smo na nivou iz 1961. godine pa je pitanje koliko se još može smanjiti taj broj. Preduzetnici su bili najviše pogođeni krizom posle 2008. godine, kao i male prodavnice, radnje i sitne usluge, i taj sektor se bliži nekom dnu jer je bez posla ostalo 160.000 ljudi, ili četvrtina onih koji se bave malim biznisom", kaže Zdravković.
Visoka nezaposlenost posledica je preduge tranzicije, pošto u javnom sektoru i proizvodnji radi 835.000 radnika. Svi se slažu u tome da su jedini pravi put za zapošljavanje privredni rast i investicije.
Osvrćući se na problem privrednog rasta, ekonomista Vladimir Gligorov ukazuje na to da jedan od uzroka jeste izgubljena proizvodnja usled niske zaposlenosti.
"Ukoliko bi se samo zaposlili oni koji traže posao, onih više od 20 odsto nezaposlenih, to bi, ne vodeći računa o promenama u produktivnosti, značilo bar 20 odsto veću proizvodnju. Naravno, to bi značilo i veću potrošnju i veću isplativost ulaganja", navodi Gligorov.
Kako dodaje, jedan od predloga za povećanje zaposlenosti je da se država zaduži pa da gradi i pomaže.
"Problem je u tome što je potrebno nešto proizvoditi i prodati da bi se dug vratio, a javni dug je već popriličan. To, opet, vodi alternativnom predlogu: da se značajno smanji rizik ulaganja da bi privatni preduzetnici, domaći i strani, razvili novu proizvodnju za domaće i strano tržište", kaže Gligorov.
Ovo drugo, kako ističe, podrazumeva sveobuhvatnu reformu ustanova i ponašanja, čiji će se rezultati videti tek na sledećim izborima.
"Stoga valja očekivati da će se partije utrkivati u nuđenju jedne ili druge vrste strane pomoći pa će se predviđanje o sporom rastu u dužem periodu ostvariti", navodi on.
