Izvor: S media, 19.Jul.2011, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sramota Evrope - "berlinski zid" na Kipru

Veštačka granica između Kipra i Turske, nastala pre četiri decenije, još uvek nije uklonjena. Bodljikava žica, odnosno „zelena zona" koju nadziru plavi šlemovi UN, još uvek razdvaja ove dve zajednice.

Na Kipru se suštinski ništa nije promenilo od turske vojne intervencije pre skoro četiri decenije: veštačka granica između dve zajednice - grčke i turske - još nije uklonjena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Turska zbog Kipra "zamrzava" odnose sa EU

"To je sramota Evrope što još nije uspela da ukloni taj ''berlinski zid'' na Kipru", napisao je nedavno nemački kolega povodom poste Angele Merkel Nikoziji.

Kada je Ankara "štitila" svoju braću

Sve je počelo 20. jula 1974. godine kada je Ankara na sever ostrva uputila jake pomorske i vazdušne snage, kako bi „zaštitila" svoju braću na Kipru. Povod za vojnu intervenciju je bilo obaranje vlade arhiepiskopa Makariosa, koga je oterala vojna hunta u Atini. Ona je na taj način pokušala da skrene pažnju sa problema sa kojima se suočila u Grčkoj. U Ankari su to, međutim, doživeli kao pokušaj grčke aneksije Kipra.

Nacionalna garda Kipra je pružila otpor, ali nije imala šanse pred moćnom turskom armijom. Uprkos protestima koji su stizali sa raznih strana sveta, Turci su zauzeli trećinu ostrva. Grčka hunta je uskoro pala, ali turska armija je na ostrvu ostala sve do današnjeg dana.

Kipar: Dvanaestoro mrtvih u eksploziji! (VIDEO)

Savet bezbednosti UN je odmah usvojio rezoluciju 353 u kojoj se sve države pozivaju da „poštuju suvrenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Kipra". Dve strane u sukobu su pozvane da „bez odlaganja počnu pregovore radi ponovnog uspostavljanja mira i ustavnog poretka na ostrvu".

Još jedna sramota Evrope - "berlinski zid" i šlemovi UN

Turci na Kipru, uz bezrezervnu podršku Ankare, nisu se osvratili na osude međunarodne zajednice, podigli su novi „berlinski zid" u Evropi. Dve zajednice i danas razdvaja bodljikava žica, odnosno „zelena zona" koju nadziru plavi šlemovi UN. U međuvremenu oni su proglasili „državu" Tursku republiku severni Kipar koju je priznala samo Ankara.

Republika Kipar je 2004. godine postala članica Evropske unije, dok se samoproglašena država na severu ostrva našla u izolaciji.

Kipar: Intenzivni pregovori sa kiparskim Turcima



Burna istorija Kipra

To ostrvo u istočnom Mediteranu imalo je burnu istoriju. Preko njega su se prelamali interesi drevnih Egipćana, Persijanaca, Rumljana, Otomsnske imperije, Britanije, i sada Turske. Mnogobrojni osvajači, koji su se na ostrvu smenjivali kao godišnja doba, kao da su se utrkivali da demantuju legendu o Afroditi, najlepšoj od svih boginja, koja se iz morske pene pojavila kod Pafosa. Oni koji pokušaju da objasne stradanje Kipra, podsećaju i na drugo predanje po kome je Otelo kraj Kirineje davio Dezdemonu.

Turska armija se 20. jula 1974. godine iskrcala upravo kod Kirineje i počela vojnu invaziju Kipra.

Jedinstvena država ili labava federacija?

Pregovori o rešenju kiparskog problema, koji se godinama vode pod pokroviteljstvom UN, još nisu dali rezultate. Dve strane ne mogu da nađu zajednički jezik o mnogim pitanjima: da li treba ići na stvaranje jedinstvene države ili labave federacije, kao i o povraćaju ogromne imovine Grka koji su proterani sa severa ostrva.

U pregovorima bi, takođe, trebalo razjasniti sudbinu više od hiljadu nestalih Grka. Vlada u Nikoziji se zalaže za demilitarizaciju turske „države", odnosno odlazak 35.000 vojnika koje Ankara drži na Kipru, kao i 50.000 doseljenika iz Anadolije.

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun u poslednje vreme pokušava da izvuče pregovore iz ćorsokaka, pogotovo što Republika Kipar sredinom 2012. treba da preduzme funkciju predsedavajućeg EU. To bi moglo, ako se u međuvremenu ne postigne dogovor, još više da zakomplikuje pregovore o ulasku Turske u EU, pogotovo što Ankara i Nikozija još nemaju diplomatske odnose.



„Lideri dve zajednice (Dimitris Hristofijas i Derviš Erglu) su se dogovorili da ubrzaju pregovore o suštinskim pitanjima", izjavio je Ban Ki-mun posle trojnog susreta sredinom ovog meseca u Njujorku.

(Tanjug)
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na S media...