Izvor: Večernje novosti, 24.Nov.2012, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spomenik čeka prevod

PIŠUĆI monografiju o Boškovićima, selu u kome je rođen, Goran Tešić naišao je na seoskom groblju na spomenik sa natpisom na nepoznatom jeziku. Obratio se arheologu, direktoru Muzeja "Semberija" iz Bijeljine, Mirku Babiću, koji je rekao da se retko desi da oni koji se bave natpisima na kamenu i spomenicima pronađu i one koji se ne mogu pročitati. - Decenijama se bavim tim poslom i govorio sam da nema spomenika na našim prostorima koji se ne mogu pročitati. Ili su natpisi na >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << grčkom ili latinskom jeziku, na svim varijantama staroslovenskog, sve je poznato i čitljivo, ljudi su pročitali hijeroglife i šta sad ima nepoznato. Ali, kad sam po Goranovom pozivu stigao u Boškoviće, 15 minuta sam čistio spomenik i nisam uspeo nijedno slovo da pročitam. Rekao sam da nije pisano ni na jednoj varijatni slovenskog srpskog jezika, nije ni latinski, ni grčki. Pomislio sam da je možda neki jevrejski brzopis, ili neka verzija novog grčkog brzopisa - ispričao je Babić. Obratili su se Jevrejskom muzeju u Beogradu, a ovi su obavestili eksperte u Jerusalimu. Iz Izraela su odgovorili da to nije nikakva varijanta jevrejskog pisma, a i Grci su potvrdili da nije ni njihovo. - Odmah sam zaključio da je to možda neki jezik sa Kavkaza, od onih starih, a malih naroda koji žive u zabačenoj planinskoj oblasti Kavkaza. Prvo mi je palo na pamet da je to jermensko pismo. Obratili smo se Ruskoj akademiji nauka i onda smo shvatili da je to jedna varijanta gruzijskog jezika. Ovo je, zapravo, radna pretpostavka za koju još nemam zvaničnu potvrdu - rekao je Babić. On je pretpostavio da je neko u prošlosti, boraveći kao trgovac ili putnik namernik ovde preminuo, a neko drugi od rodbine je dao da se iskleše natpis na njegovom maternjem jeziku. - Smatram da je spomenik nastao u prvoj polovini 19. veka, ili na samom kraju 18. Zanimljivo je da imamo istu ornamentiku na susednim spomenicima na groblju u Boškovićima sa kraja 19. veka, kao da je ista ruka klesala te spomenike - istakao je Babić. Prema njegovim rečima, vrednost nekog spomenika kulture meri se i njegovom učestalošću, odnosno retkošću. - Rariteti su oni kojih ima samo nekoliko primeraka na svetu, dakle, i natpisi se tako vrednuju, oni su unikum, kulturno dobro koje poseduje ovo selo. U dogledno vreme imaćemo informaciju o čemu se tačno radi i datiraćemo ga - poručio je Babić.

Nastavak na Večernje novosti...