Izvor: S media, 23.Nov.2010, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specijalizovani za stres?
Svaki četvrti Srbin pije tablete za smirenje, kažu statistike. Usled ubrzanog tempa života i teške ekonomske situacije, umor i stres sve više postaju naš svakodnevni pratilac. Ako dodamo tome i tmurnu nastupajuću zimu - depresija raste. Sve u svemu to nas dovodi u opasnost od ozbiljnog razboljevanja. Šta je rešenje?
Ma kako to danas neverovatno zvuči, stresa je bilo od kad je sveta i veka. Samo što su se antički >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Grci ili renesansni ljudi stresirali mnogo više zbog stvari srca, dok se čovek 21.veka specijalizovao za stres tipa “još, još, i još”: para, socijalnih statusa, predmeta koji život znače. Garniranog arsenalom najrazličitijih stres aditiva: od onih muških “nije mi prošao tiket na kladionici” ili “izgubila Zvezda”, svakodnevne gužve u saobraćaju do neurasteničnog šefa-despota, poremećenih međuljudskih odnosa, nekulture, nepravde, nemaštine, neimanja i nenalaženja smisla u svakodnevnoj borbi za goli opstanak.
Eto zašto svaki četvrti Srbin uzima tablete za smirenje, kako prenose istraživanja, a vox populi objašnjava: ”Pijem sedative, al šta mi to znači , jer kad prođe dejstvo, moram ponovo. Čovek mora stalno da se leči da bi kol’ko tol’ko održavao stabilnost”.
Tako Srbi, kažu statistike apoteka i Agencije za lekove, poslednjih godina sve više posežu za lekovima koji deluju na nervni sistem.
-Statistički podaci kažu da je potrošnja anksiolitika porasla za 40%, antidepresiva za 60%, kaže farmaceut Vera Anđelić. Anksiolitici su na teretu zdravstvenog osiguranja, olako se propisuju, jer su jeftiniji. Mislim da za terapiju nije važno da li su jeftiniji ili skuplji, nego da se odredi pravilan terapijski pristup.
Ali kada stvarnost počne da ujeda, u nemogućnosti da se sa njom izborimo, često posežemo za onim što je najlakše, tj.najjeftinije. Iako, upozoravaju stručnjaci, bez pravilnog terapijskog pristupa, vreba rizik od tolerancije i zavisnosti, što može dovesti do još većih problema. Jer nije svaka tuga-depresija, i svaki nemir-anksioznost.
-Kad je hroničan, stres izaziva i ozbiljne psihosomatske tegobe. Osobe koje reaguju srcem, stomakom ili glavom u početku osećaju umor, razdražljivost, nesanicu, a kasnije to uzima maha i dovodi do ozbiljnih poremećaja emocionalnog ponašanja, depresije ili kardiovaskularnih oboljenja, objašnjava farmaceut.
Pod stresom kod kuće ili na poslu, čini se da je svejedno. U svakom slučaju treba da znamo da smo zbog toga skoro tri puta više podložniji infarktu. Zato svaki put kad vas preplavi bes, probajte da se setite da se povećani rizik po naše srce u nama zadržava još dobra dva sata posle stresne situacije.
Čudovišnu i nezaobilazni stres obrazac: kuća pos’o, pos’o kuća sa manje ili više uspeha razbijamo kako znamo i umemo: pomoću plate ili penzije kroz istutnjavanje i zadovoljavanje neutažive potrošačke groznice, koju kad zadovoljimo dođe nam kao zamena za psihoterapiju do izlaska, koje čašice ili ušuškavanjem ispred tv-a posle dugog i napornog dana.
-Kad naiđem na nekog ko je baksuz, zaobiđem ga u širokom luku, otkriva glumica Bojana Stefanović neke od svojih načina čuvanja od potencijalnih stresora. Uživam u prijateljima i svom okruženju koje je pozitivno. A kad znam da može da se desi nešto neprijatno, trudim se da ne mislim na to, pa ću videti kako ću se izboriti, pošto mi je besmisleno da dva puta trošim svoju energiju, pragmatična je glumica. Kad iznutra imate odnos da stvari koje vas susreću u toku dana mogu u vama da izazovu nešto lepo-onda ćete I da ih primetite, I uspeće da vam održe nivo lepe energije, zaključuje svoj anti-stres koncept Bojana Stefanović.
Poznati kardiolog Petar Seferović ističe da je za dobru preventivu protiv stresa najvažnije da čovek može da kontroliše svoje želje. Ako je čovek u stanju da shvati svoje mogućnosti, ako je u stanju da projektuje način na koji će da radi, ako je u stanju da reši najteže situacije koje imamo svakodnevno u smislu međusobnih konflikata na poslu I u porodici, onda je on pobedio. Ali to nije lako. Za to je potrebno vreme, trening snaga. Kad je u pitanju to- čovek mora stalno da radi na sebi. To nije floskula, to je način na koji treba shavatati život. To je ono što moramo da razumemo, da se suštinski vraćamo na filosofske načine kako treba shvatati život, poručuje načelnik kardiologije Kliničkog centra.
-Kad ste pod stresom, izađite na ulicu, prepisuje najlakši i najjeftiniji recept psihijatar Jovan Marić. Prošetajte, gledajte u ljude. Nemojte ostati u četiri zida, jer onda vam misli lutaju i poludite, uslovno rečeno. Komunikacija sa drugim ljudskim bićem je blagotvorna. Tako je i Ivo Andrić rekao: “Nikada se čovek ne može nagledati zvezdanog neba i ljudskih lica.” Ljudsko lice je fenomenalna stvar! I Spinoza je još davno rekao: “Homo homini sacer est”. Čovek je čoveku svetinja. Oslonimo se na drugog čoveka i najlakše ćemo pobediti streš, siguran je psihjatar.
I dok blagotvorni mogu biti i šetnja, plivanje, yoga, smeh, pa i jedan sunčan dan-ono što insajderi ljudske duše ističu jeste: “ne dramatizujte probleme, ne shvatajte ništa, pa ni posao fatalistički. Radite predano, ali ne zaboravite da ništa nije važnije od vas samih”.
