Izvor: B92, 31.Jul.2013, 09:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spavamo da bismo zaboravili?

Pitanje 'zašto spavamo' jedno je od onih na koje ljudi već hiljadama godina pokušavaju da nađu odgovore. Drevni Egipćani verovali su da snovi omogućuju komunikaciju s duhovnim svetom, dok su stari Grci smatrali da su oni kreacije uma.

Nema sumnje da je spavanje jedna od esencijalnih aktivnosti nervnog sistema neophodnih za opstanak složenijih organizama, kako ljudi tako i svih poznatih životinja. Koliko je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ono važno pokazuje nekoliko ključnih činjenica:

1) da spavamo uprkos tome što je spavanje potencijalno opasno jer smo delimično opažajno isključeni iz okruženja i time izloženi predatorima

2) da spavamo celi život od kolevke do groba, kao i da sve životinje koje smo istražili spavaju - od vinske mušice do velikih majmuna

3) da se ne možemo odupreti potrebi za snom – i životinje i ljudi ne mogu predugo ostati budni bez obzira na stimulacije, uključujući i bol

4) da je spavanje vrlo strogo regulisano - brojni delovi nervnog sistema učestvuju u procesima spavanja i buđenja

5) da nedostatak sna ima ozbiljne posledice (pravljenje grešaka) i završava smrću - ljudi umiru nakon nekoliko meseci nespavanja, a pacovi nakon nekoliko sedmica

Savremena istraživanja pokazala su da je mozak vrlo aktivan tokom sna, da nervi razmenjuju signale gotovo jednako često kao i tokom budnog stanja.

Prema uobičajenom tumačenju tokom sna ćelije nervnog sistema ponavljaju važne informacije kako bismo ih zapamtili. U tom procesu veze među ćelijama jačaju što nam pomaže u učenju.

Mađutim Đulijo Tononi i Kjara Kireli, naučnici sa Univerziteta Viskonsin-Medison zastupaju novu teoriju o spavanju. Prema njoj aktivnosti mozga tokom sna ne jačaju veze među nervnim ćelijama već ih naprotiv oslabljuju jer bi jačanje veza neizbežno zasitilo mozak i potrošilo toliko energije da on više ne bi mogao da beleži nove informacije.

Kratko rečeno autori nove teorije smatraju da je spavanje esencijalno za tzv. sinaptičku homeostazu, odnosno za vraćanje nervnih ćelija u bazno stanje, a time i za fascinantnu plastičnost mozga (promene u broju i efikasnosti sinapsi, odnosno komunikacijskih veza među neuronima) koja je ključna za procese učenja jer omogućuje stvaranje i preoblikovanje nervnih krugova, a time i lakše prilagođavanje na promene u okolini.

Tononi i Kireli tvrde da eksperimenti provedeni u poslednje dve decenije snažno potvrđuju njihovu hipotezu koja je nazvana Synaptic homeostasis hypothesis (SHY).

Foto: freedigitalphotos.net/graur codrin

Nastavak na B92...