Izvor: B92, 21.Jun.2012, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španiji lakše bez evra nego Grčkoj
Pariz -- Kriza evro zone mogla bi potrajati još pet godina, a Španija bi napuštanje evro zone podnela lakše nego Grčka.
Razlog je tradicionalna povezanost te zemlje sa zemljama Latinske Amerike koje beleže visoki privredni rast, ocenio je francuski ekonomski analitičar i profesor ekonomije Aleksandar Deleg.
Upoređujući ekonomsku situaciju Velike Britanije i Španije, Deleg objašnjava zašto je Španija, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i pored toga što sprovodi reforme i mere štednje, i dalje ugrožena na tržištima.
"Poređenje ekonomija Britanije i Španije je dobar metod za skretanje pažnje na činjenicu da je ponekad članstvo u zoni evra otežavajuća okolnost", kaže Deleg.
On ocenjuje da je u ove dve zemlje gotovo identična, jer obe prolaze kroz "pucanje mehura", britanska privreda je čak u lošijem stanju nego španska, jer je mnogo zavisnija od finasijskog sektora.
Javni dug Britanije u 2011. bio je 85,7 odsto, a Španije 68,5 odsto, ali Britanija može da računa na investicije nacionalne Centralne banke za otkup javnog duga i obezbeđivanje tržišta, dok je Španija nemoćna, jer njena Centralna banka odbija da se meša, tako da ostaje 'status kvo', naveo je Deleg.
"Grčka bi bez evra bila smo obična zemlja"
Na pitanje novinara da li bi Španija mogla napustiti evrozonu, on je rekao da je početkom godine tvrdio da su šanse jedan prema deset da bi do kraja godine neka zemlja mogla izaći iz evrozone, ali da su šanse sada povećane.
"Ono što je sasvim sigurno je činjenica da bi Španija bila manji gubitnik izlaskom iz zone evra nego Grčka. Grčka bi bez evra bila samo jedna obična balkanska zemlja, a Španija kao osnivač hispanofonog sveta ima bliske kontakte sa Latinskom Amerikom čije zemlje i dalje beleže veliki privredni rast", ističe francuski ekonomski analitičar.
On dodaje da bi španska industrija mogla da opstane i kada bi se zemlja odrekla evra i vratila se na nacionalnu monetu.
Problem španske ekonomije je, prema njegovim rečima, nedovoljna konkurentnost u odnosu na ostale članice evro zone. U periodu od 2000. do 2007, cene u Španiji su skočile za oko 35 odsto, u Nemačkoj za 15 odsto, što je dovelo do smanjenja poreza na španske izvozne artikle".
Govoreći o budućnosti evrozone, Deleg smatra da bi se kriza mogla nastaviti u narednih pet godina, da će države morati da se odreknu dela suvereniteta uvođenjem homogenih pravilnika o radu, progresivne harmonizacije penzionog sistema, transferom budžetskih ovlašćenja na Brisel, i sve to malo po malo u klimi neprestanog stresa.
Prema njegovom mišljenju, posle krize moglo bi doći do ukidanja evra.
''Tokom rize, svaka zemlja pokušava da donese odluke koje su najbolje za nacionalnu ekonomiju, ali incidenti se uvek događaju, pa država koja proceni da je situacija neodrživa može zalupiti za sobom vrata evro zone'', kaže Deleg.
Iako opasnost od takve mogućnosti nije velika, ona se, ipak, povećava što kriza duže traje zbog jačanja populističkih partija i sve veće nezaposlenosti, zaključio je Deleg.
