Izvor: Politika, 06.Apr.2012, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španci ljuti na Sarkozija
Uprkos kritikama francuskog predsednika, ekonomisti upozoravaju da bi i Francusku mogla da zadesi sudbina Španije
Gde ćeš na leto? Sigurno ne u Španiju, ni u Grčku, glasi ovih dana odgovor najvećeg broja Britanaca i Francuza koji su donedavno hrlili na rajske plaže bilo da su one na obalama Pirinejskog poluostrva bilo na nekom od ostrva u Egejskom moru. U očima prosečnog Evropljanina iz srednje klase, ako tako nešto još postoji u ovim finansijskim nevoljama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Španija i Grčka su dospele u isti koš i iz istih razloga.
Čak ih je i Nikola Sarkozi izjednačio, kada je preksinoć u žaru predizborne kampanje pripretio Francuzima da će završiti kao „Španci ili Grci” ukoliko, umesto njega, za novog predsednika izaberu kandidata socijalista Fransoa Olanda. Po francuskom predsedniku, „dva mandata socijalista” dovela su Španiju do „krize poverenja” i do „nemogućnosti da ispuni preuzete obaveze”. „Siguran sam da nema nijednog Francuza koji bi želeo da mu se desi da živi u uslovima u kakvim žive Španci”, dodao je Sarkozi.
Španci su se s pravom naljutili što Sarkozi svoje izglede za pobedu na francuskim izborima pokušava da poveća neistinitim prikazivanjem kako je na Pirinejskom poluostrvu „sve propalo” zbog neodgovornih socijalista. Još im više smeta što ih poistovećuju sa situacijom u kojoj se nalaze Grci.
Svetski i domaći ekonomisti od početka obrazlažu kako kriza u Španiji nije nastala iz istih razloga kao u Grčkoj. Banke u Španiji, a ne država, zapale su u dugovanja.
Po procenama svetski poznatih eksperata, drastično rezanje budžeta u zemlji gde je nezaposlenost dvostruko veća nego što je u proseku u zemljama EU, može samo da pogorša situaciju, a ne da doprinese da Španija krene napred.
„Bruto nacionalni dohodak sada brže opada od smanjivanja budžetskog deficita. Cilj – da se na 5,3 odsto (BDP-a) smanji budžetski deficit u ovoj godini, i na tri odsto u sledećoj –u domenu je fantazije”, kaže britanski stručnjak Stiven Poup iz „Spotlajta”.
On obrazlaže da je kriza u bankama koje su poput nekih velikih građevinskih kompanija nagomilale u vlasništvo desetine hiljada stanova i kuća, dok su im kase prazne. Banke ne spuštaju dovoljno cenu nekretnina, a kresanje budžeta učiniće da nezaposlenost i kupovna moć i dalje padaju.
Španska vlada nije se zaduživala i njen budžet je bio uravnotežen sve do 2008. kada je počela finansijska kriza. Kada je ušla u evrozonu kamate su pale na nivo nemačkih, i dok je španska vlada odolevala izazovu da podigne jeftine kredite, većina Španaca se zadužila. Nastao je ogromni građevinski bum. Cene nekretnina su od 2004. do 2008. porasle za 44 odsto, a otkako je ovaj prepumpani balon pukao pale su samo za 17 odsto.
Iako se Španija kao država i danas ima relativno mali dug, ona će morati da pozajmljuje pare po mnogo većoj ceni, kako bi bar malo popunila doprinose ogromnom broju nezaposlenih i kolaps poreskog sistema.
Nije dakle Sarkozi u pravu kad tvrdi da je Španiji socijalizam doneo ove nezapamćene nevolje. To su, prema svim merodavnim procenama, učinile finansijske špekulacije. Pre bi, Francuska mogla da postane Španija, ako na predstojećim izborima pobedi Sarkozi nego ako se u Jelisejsku palatu useli socijalista. Jer Oland je u svojoj kampanji jasno rekao da će sa Briselom otpočeti pregovore oko tačke koja je u evropskoj centrali potpuno zanemarena: program za rast mora da zameni ovaj koji samo saseca budžet i povećava broj nezaposlenih. Sve je više ekonomista koji na ovu činjenicu upozoravaju. Ali sa takvom prognozom ne slažu se ni Angela Merkel ni njen verni prijatelj Nikola Sarkozi.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 07.04.2012
