Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Jun.2015, 19:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šoškić: Ne treba očekivati negativne efekte grčke kize

U ovom momentu ne treba očekivati direktne negativne efekte grčke krize na zemlje u okruženju, pogotovo ne u Srbiji gde su banke iz Grčke posebna pravna lica, a ne filijale grčkih banaka, izjavio je danas Tanjugu profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.

Negativni efekti grčke krize u Srbiji mogući su jedino preko depresijacije deviznog kursa, usled pada poverenja investitora prema evru i prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << našem regionu, kao u vreme krize javnog duga u Grčkoj 2010. godine, ocenio je Šoškić i dodao da su mogući neznatni negativni efekti preko smanjenja obima trgovinske razmene dve zemlje.

Banke u Srbiji čiji su osnivači grčke finansijske institucije, po pravilu su nezavisna pravna lica i posluju po domaćim propisima, imaju osnivački kapital, kapitalnu adekvatnost, rezervacije za gubitke i imaju likvidnost koja je bitno različita od njihovih matica, objasnio je Šoškić, inače bivši guverner NBS.

Njihove matice u Grčkoj zavise od kredita za likvidnost koji dolaze od Evropske centralne banke, posredstvom Centralne banke Grčke, a banke u Srbiji kredite za likvidnost mogu dobiti od NBS, ako zatreba, tako da je to potpuno odvojen sistem obezbeđivanja likvidnosti, objasnio je Šoškić.

Čak i kada bi se desio neki nepovoljniji scenario po domaći bankarski sistem, NBS uvek ima razrađene mere kontrole i smanjivanje negativnih efekata na domaći finansijski sistem, objasnio je Šoškić i dodao da su te mere razrađene još 2010. godine, kada je on bio guverner NBS.

"Siguran sam da ljudi u NBS vode vračuna o likvidnosti svih banaka, pa i onih koje vode grčki osnivači i ne smemo zaboraviti da sve banke u Srbiji imaju osigurane depozite kod državne Agencije za osiguranje depozita do nivoa od 50.000 evra po jednom štednom računu", naglasio je sagovornik Tanjuga.

Prema njegovim rečima, najgore je reagovati panično, na osnovu nekih glasina, jer to može prenaglasiti krizu koja se inače ne bi desila i onda to može proizvesti nepotrebnu štetu.

Što se tiče daljeg odvijanja krize u Grčkoj, Šoškić je rekao da se neće nešto dramatično odvijati za dan ili dva dana, već će se kriza odvijati i objasnio da, ukoliko Grčka ne izmiri dug poveriocima, to neće automatski značiti bankrot, jer će do tog čina proteći određeno vreme.

U ovom momentu ne treba očekivati direktne negativne efekte grčke krize na zemlje u okruženju, pogotovo u Srbiji gde su banke iz Grčke posebna pravna lica, a ne filijale grčkih banaka, smatra Šoškić.

"Efekte grčke krize možemo očekivati preko trgovinske razmene sa tom zemljom, mada ne velike", kazao je Šoškić i podsetio da u vreme krize javnog duga u svetu, 2009. godine, efekti krize u Srbiji su se osetili preko depresijacije kursa i tada je opalo poverenje investitora prema evru i prema našem regionu.

"I na jedno i na drugo je osetljiva Srbija i može doći do pritiska na riziko premiju (rizik zemlje), odnosno, na rast kamatnih stopa na deviznom tržištu i to je nešto što potencijalno može da se desi ukoliko tržište u svetu bude reagovalo nervoznije", objasnio je Šoškić.

Od prvog talasa krize javnog duga u Grčkoj do danas, međunarodno finansijsko tržište je evoluiralo i zbog toga Soškić veruje da su se mnogi pripremili za takvu mogućnost i da će u današnjoj situaciji biti manje ishitrenih poteza i potencijalne štete, nego 2010. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...