Izvor: Politika, 01.Jul.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šojbleov hor protiv Grčke
Ekonomista Toma Piketi poručuje nemačkoj kancelarki da će „oni koji žele da izbace Grčku iz evrozone završiti na smetlištu istorije”
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što je nemačka kancelarka Angela Merkel i juče ponovila da će ostaviti „otvorena vrata” za nove pregovore sa Grcima posle referenduma o sporazumu sa međunarodnim kreditorima, nemačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << politička elita, predvođena ministrom finansija Volfgangom Šojbleom, bezmalo horski peva drugu pesmu. Vodeći vladajući demohrišćani i socijaldemokrate ne samo što su još preksinoć i juče ujutru prognozirali da program pomoći Atini neće biti produžen već su i otvoreno priželjkivali izlazak Grčke iz evrozone.
„Verujem da bi na kraju jasno pripremljen i razumno organizovan gregzit (izlazak Grčke iz evrozone) bio najbolje rešenje”, rekao je juče za Radio Dojčlandfunk bavarski ministar finansija Markus Zeder, čime je zapravo samo ponovio suštinu onoga što Grcima poručuje prvi čovek finansija cele Nemačke.
Dan pre nego što nije bilo u potpunosti jasno da li će Atina u roku platiti ratu od 1,6 milijardi evra Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), Šojble je u razgovoru za prvi kanal nemačke državne televizije ARD insistirao da je „Grčka najavila da neće platiti MMF-u, što znači da će MMF prekinuti sve dalje isplate kredita”.
„Grčka vlada neće moći da uništi Evropu”, rekao je Šojble. „Grčka je na teškom putu. Ali mi ćemo učiniti sve da Evropu održimo stabilnom.”
Iako to ne govori otvoreno, Šojble smatra da je izlazak Grčke iz evrozone u najboljem interesu Evrope. Premda je predvodnik čvrstog stava prema Grcima, izvori u Bundestagu tvrde da je on prekjuče po podne na za javnost zatvorenom sastanku sa šefovima poslaničkih grupa rekao da je „moguće da Grčka ostane u evrozoni čak i ako Grci glasaju protiv sporazuma sa kreditorima”. On je navodno dodao da će Evropska centralna banka učiniti sve da spase evro ako Grci odbiju uslove za novi paket finansijske pomoći.
Ovu nezvaničnu informaciju Šojbleov kabinet nije želeo da potvrdi jer je razgovor sa poslanicima bio privatan, ali sve ovo ukazuje da se zvanični Berlin već priprema na to da će na referendumu u nedelju Grci reći „ne”.
Francuski ekonomista Toma Piket je u razgovoru za nemački nedeljnik „Cajt” izjavio da je „Nemačka pravi primer zemlje koja nikada u istoriji nije otplatila svoje državne dugove”.
„Niti posle Prvog, ni posle Drugog svetskog rata. S druge strane, posle Francusko-pruskog rata 1870, kada je tražila visoku odštetu, dobila ju je. Francuska država je zbog toga decenijama grcala u dugovima”, rekao je Piketi, ukazujući da je otpisivanje dugova Nemcima 1953. bila racionalna ekonomska odluka tadašnjih kreditora, među kojima su bili Velika Britanija, Francuska, ali i Grčka i Španija.
On smatra da Nemačka mora da prevaziđe nacionalni egoizam koji je obeležio ujedinjenje države.
„Dugo je postojao strah da će je to (ujedinjenje) ekonomski baciti unazad. Ali kada je ujedinjenje uspelo, zahvaljujući funkcionalnom socijalnom modelu i industrijskoj strukturi, zemlja je postala toliko ponosna na svoje postignuće da je počela da drži lekcije drugim zemljama. To je pomalo infantilno. Naravno, razumem značaj koji uspešno ujedinjenje ima za ličnu istoriju kancelarke Angele Merkel. Ali sada Nemačka mora da razmisli. U suprotnom, njen stav prema dugovima biće velika pretnja za Evropu”, smatra Piketi. Upitan šta bi savetovao Merkelovoj, on je istakao da će „oni koji žele da izbace Grčku iz evrozone završiti na smetlištu istorije”. „Ako kancelarka želi da sebi obezbedi mesto u istoriji, kao što je uspeo (Helmut) Kol sa ujedinjenjem, mora sada da postigne sporazum o grčkom pitanju – uključujući i održavanje konferencije o (grčkim) dugovima na kojoj bi krenuli od nule. Ali tada sa novom znatno striktnijom budžetskom disciplinom.”
I dok u vladi u Berlinu ima sve više članova „Šojbleovog hora”, koji se se ne plaši odlaska Grčke iz evrozone, kancelarka je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Berlinu, posle posete kosovskog premijera Ise Mustafe, rekla da „vrata ostaju otvorena za razgovore”, ali da ništa više ne može o tome da kaže.
Nenad Radičević
------------------------------------------------------------------
Grčka je „krava na ledu”, kreditori „muzu korbačem”
Atina i njeni kreditori od početka pregovora ne biraju reči i ne skrivaju šta osećaju prema drugoj strani Jerun Dejselblum i Janis Varufakis„Grčka je krava koja isuviše dugo kliza po tankom ledu: treba je hitno vratiti na sigurnije tle.” Tim rečima je Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, opisao početkom meseca pred gostima iz Latinske Amerike zemlju na korak od najvećeg državnog bankrota u istoriji.
Zahtevi grčkih poverilaca jesu „pokušaj da se iz bolesne krave bičevanjem izmuze mleko”, ocenio je u januaru, na početku mučnih pregovora novoizabrane levičarske vlade u Atini i „trojke” njenih kreditora (MMF-a, Evropske komisije i Evropske centralne banke), grčki ministar finansija Janis Varufakis.
Između dva poređenja s kravom kada je reč o dužničkoj drami, Junkerovog u junu i Varufakisovog u januaru, Atina i njeni kreditori nisu previše birali reči niti su krili šta osećaju prema drugoj strani.
„Nećemo vaših sedam milijardi rate kredita. Taj ’program’ je ionako bio otrov utrapljen Grčkoj, pokušaj da se zemlja i narod zatuku fiskalnim davljenjem”, poručio je Varufakis uoči dolaska Jeruna Dejselbluma, predsednika Evrogrupe, krajem januara u Atinu.
Sluteći nevolju, Dejselblum je najavio da u Atinu putuje radi upoznavanja sa liderima nove vlasti. Varufakis je na potonjoj konferenciji za štampu uspeo toliko da razbesni Dejselbluma da je Holanđanin napustio skup ne prihvatajući nijedno novinarsko pitanje. „Nećete od Grčke napraviti dužničku koloniju. Ne prihvatamo nikakve razgovore sa stranim inspektorima – to su loše skrpljene antievropske formacije”, poručio je Varufakis. Dejselblum se na to digao bez reči, šapnuo nešto na uvo grčkom ministru finansija i napustio zemlju. Nakon sledećeg susreta Dejselbluma i Varufakisa, Grk je demantovao izveštaj francuskog „Liberasiona” da su se dvojica zvaničnika zamalo potukla pesnicama. Komunikacija između novih protagonista vlasti u Atini i njenih kreditora tokom proleća bila je sve napetija. Varufakis je „neotesani zgubidan, amater i gubitnik”, složno su zaključili o grčkom kolegi sa dugogodišnjom karijerom predavača na univerzitetima u Velikoj Britaniji, Australiji, Grčkoj i SAD ministri finansija evrozone okupljeni u Rigi. Evrozona je zajednica krhka kao kula karata, ako izmaknete Grčku, srušiće se, kazao je Varufakis. Evropljani se od tada klone grčkog kolege, da bi isturenu ulogu u pregovaračkoj areni preuzeo ništa manje opor premijer Aleksis Cipras.
„Dosta je bilo davljenja i ponižavanja Grčke. Reći ćemo ’ne’ brutalnim zahtevima kreditora, koji iz ko zna kojih razloga žele da bace Grčku na kolena”, Ciprasov je redovni poklič.
Ni kreditori, s druge strane, nisu Grčkoj ostali dužni. „Grčka je najgori klijent sa kojim je MMF ikada imao posla”, izustila je Kristin Lagard pošto je Cipras tražio „krivičnu odgovornost” za greške koje je počinila „u grčkoj eksperimentalnoj laboratoriji”. Grčka treba da prestane da se kocka, poigrava sa Evropom, zaluđuje kreditore površnim predlozima, namerno pušta da curi vreme – deo je arsenala poruka koje ovih dana Atini upućuju Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, zvanični Rim, Pariz, London...
„Osećam se izdanim što Grčka nije prihvatila predlog reformi kreditora i što odluku prepušta biračima”, izjavio je prošlog vikenda Žan-Klod Junker.
Grčki kreditori nesposobni su da razumeju šta znači volja naroda, odgovara Aleksis Cipras.
T. Vujić
.jpg)
