Izvor: Politika, 22.Jul.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupe greške
Uprkos svim neslaganjima i različitim mišljenjima, Nemačka i Francuska, bez ikakve sumnje, izvući će, bar delimično, Grčku iz dugova. I to ne zbog toga što im je egejska država toliko prirasla srcu, već zbog toga što bi potpuni bankrot Grčke izazvao ekonomski cunami na zajedničku evropsku valutu. Sve to bi, verovatno, dovelo do raspada evrozone, što se nikome u Evropi ne bi isplatilo.
Štaviše, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čak i tradicionalno evroskeptični Britanci priznaju da bi raspad evrozone imao katastrofične posledice za sve članice Evropske unije, dakle i one koje nisu deo evrozone, poput Velike Britanije.
Dakle, koliko košta da košta, Berlin će platiti visoku cenu spasavanja evra, i to iz najmanje dva razloga.
Prvo, to se Nemcima isplati! Iako se nemačka javnost „ljuti” zbog toga što se otkriva da su Grci u javnim službama sebe svakog meseca nagrađivali za „pranje ruku” ili „nekašnjenje na posao”, Berlin je svestan da bi vredni Nemci uzalud radili i već ove godine ostvarivali ekonomski rast od tri odsto kad ne bi bilo zajedničkog evropskog tržišta koje kupuje njihove proizvode.
Drugo, malo ko u Nemačkoj ima iluziju da bi nemačka ekonomija samostalno uspela da se izbori na svetskoj pijaci, gde pomaljajući ekonomski džinovi, poput Kine, Indije i Brazila, polako krče prostor za sebe. Evro je, zasad, jedini instrument kojim Evropljani udruženi mogu da se bore u novim svetskim ekonomskim prilikama u kojima Evropa više nije među malobrojnima koja može da se podiči najnovijom tehnologijom, vrhunskim proizvodima i inovacijama.
Međutim, tom evropskom zajedništvu, oličenom u evru, nedostaje zajednička evropska ekonomska i fiskalna politika koja bi predupredila sadašnji haos na Starom kontinentu. I to je jedna od najmanje dve veoma skupe greške koje su vodeći igrači u EU učinili proteklih godina.
Prva skupa greška jeste to što se nemačka kancelarka Angela Merkel isuviše dugo nećkala da pomogne Grčkoj. Još početkom 2010. bilo je jasno da je neophodno restrukturisati otplatu grčkog duga, ali je sporazumom o pomoći Grčkoj od 10. maja 2010. samo kupljeno dodatno vreme. Međutim, sada je očigledno da je cena kolebanja bila previsoka i da se računa u milijardama evra.
Druga skupa greška jeste to što se Merkelova isuviše dugo opirala Sarkozijevim nagovaranjima da se uspostavi svojevrsna evropska ekonomska vlada, kada već postoji zajednička valuta. Nemci su bili zaprepašćeni kada im je bivša francuska ministarka finansija Kristin Lagard preporučila da ne rade samo na podsticanju izvoza svoje robe, već da smanjenjem poreza podstaknu i same Nemce da više kupuju robu, kao što to rade Francuzi.
Sadašnji paketi pomoći posrnulim evropskim ekonomijama samo su visoka cena sistemskih grešaka u EU, jer se u odsustvu zajedničkih pravila nije vodilo računa o tome da sve nacionalne privrede budu slično konkurentne i da se u skladu s tim harmonizuju poreski sistemi, odnosno da se dogovore kada će ljudi u EU ići u penziju, kolike poreze će plaćati…
Sada je jasno da je za ekonomski opstanak neophodno ići ka većim integracijama.
Nenad Radičević
objavljeno: 22.07.2011
Pogledaj vesti o: Cunami
