Izvor: Politika, 15.Avg.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećate li se Varufakisa?
Nisu samo motocikl, podignuta kragna i neformalno ponašanje glavna odlika prvog ministra finansija u Sirizinoj vladi Janisa Varufakisa, ali su svakako kumovali njegovoj globalnoj prepoznatljivosti. Ovo ipak nije priča o liku i delu nekadašnjeg kormilara u dvojcu koji je (uz Aleksisa Ciprasa) nakratko upravljao Grčkom. Varufakis je pre svega personifikacija jednog drugačijeg političko-ekonomskog modela koji postoji unutar Evrope. Modela koji se doslovce bori za vazduh dok ga za vrat drži i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokušava da ga uguši jedan drugi, trenutno mnogo jači, pristup koji bi, ako se već igramo dodele uloga, bez problema mogao da predstavlja nemački ministar finansija Volfgang Šojble. Za svega pet meseci u ministarskoj fotelji Varufakis je, možda nehotice, uspeo da prepozna i na svetlost dana istera apsurdnost pojedinih mehanizama unutar evrozone i uostalom cele Evropske unije. Takvi mehanizmi izjedaju slobodarsku ideju o EU, a glavni akteri kao da pred tim namerno zatvaraju oči. Svođenje grčke krize na puko zbrajanje šta je ko kome dužan i kad će to biti vraćeno u najmanju ruku je neukusno. Začuđujuća je i moralna superiornost sa kojom ovdašnji apostoli neoliberalne škole bičuju Sirizu i ismevaju sve što ima prizvuk levice ili socijalne pravde. Neće ipak biti da su ideologija i geopolitički interesi potpuno nedužni u krizi u kojoj Grčka sve dublje i dublje tone.
PROPAGANDNI RAFALI: Ko se još seća podatka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) od pre nekoliko godina da grčki radnici rade duže nego bilo ko u Evropi? Sa prosekom od 2.017 sati godišnje zauzimaju sami vrh među 34 analizirane, mahom razvijene, zemlje. Iako je na mestu primedba o efikasnosti, nema dovoljno argumenata da radnici sa najviše radnih sati budu u zapadnoj štampi provučeni kroz medijsko blato kao lenjivci i dangube. Pisanjem o Grčkoj nemački tabloid „Bild” je visoko zakucao lestvicu huškačke propagande, o čemu će se još raspredati na svetskim katedrama za novinarstvo.
U nedelji ispod koje polako podvlačimo crtu objavljeni su rezultati istraživanja Lajbnic instituta za ekonomske studije iz Minhena koji pokazuju da je zahvaljujući grčkoj dužničkoj krizi Nemačka zaradila oko 100 milijardi evra. Ovu svotu je Nemačka uštedela po osnovu nižih kamata na hartije od vrednosti koje je nemačka vlada emitovala u vreme kada su one bile veoma tražene, jer su ih strani investitori smatrali sigurnim utočištem, nasuprot ostalim zemljama evrozone. Ukratko, Nemačka je očigledno imala koristi od grčke krize, poručuju nam minhenski analitičari. Sve su međutim prilike da će eho upozorenja da je nešto suštinski trulo u sistemu u kome se jedna strana sve više bogati a druga grca u dugovima i ovog puta biti zaglušen rafalnom propagandnom paljbom.
NEODRŽIV DUG: Nema više „trojke”, samo „dvojka” – Evropska centralna banka (ECB) i Evropska komisija – zato što Međunarodni monetarni fond neće da učestvuje u programu koji je neodrživ, odnosno Grčka ne može da vrati ovakav dug, objašnjava ovih dana u „Vremenu” naš ekonomista svetskog glasa Branko Milanović. Milanović je jedan od vodećih svetskih eksperata za pitanje nejednakosti, sa kojim se Evropa upravo suočava, pa dalje kaže:
„Grčka sada ima dug od oko 180 odsto BDP-a, a krenuli su sa manje od 100 odsto. Znači, za neku godinu oni mogu da budu na 200–250 odsto, jer se BDP Grčke stalno smanjuje. Sa druge strane, Grčka mora iznova da pozajmljuje, a 95 centi od svakog pozajmljenog evra istovremeno se vraća u ECB. Na kraju će Grčka doći u situaciju da se svaki evro koji pozajmi odmah vrati u ECB, a tako dug, naravno, nastavlja da raste.”
POKERAŠKI STO: U jednom od mnogobrojnih intervjua koje je dao posle napuštanja položaja šefa finansija, Janis Varufakis tvrdi da su okrutne mere štednje kojima je podvrgnuta Grčka samo deo političke igre čiji je glavni cilj da se zastraše ostale zemlje članice EU. Evropske tehnokrate su u panici zbog mogućnosti širenja levičarskog sindroma van grčkih granica. Specifična težina Grčke unutar evropskih okvira mnogo više počiva na njenom nasleđu i civilizaciji koju baštini negoli na stvarnom ekonomskom značaju, dok bi već u slučaju pobede levičara u Španiji, četvrtoj ekonomiji evrozone – situacija bila mnogo ozbiljnija. Cipras i Siriza su zato samo pokazna vežba. Treba ih zgaziti za primer drugima, a ako budu pošteđeni onda ih valja poniziti da mole za lihvarske kredite koje su ranije odbili. Ovakvo nadigravanje pomalo podseća na partiju pokera. U igri ko će prvi da trepne za sada neprikosnoveno vodi Šojble. Gotovo nadrealno zvuči dijalog koji je vodio sa Varufakisom, a koji je potonji naknadno prepričao. Navodno je u pauzi zasedanja Evrogrupe grčki ministar upitao nemačkog kolegu da li bi on potpisao sporazum koji tako energično želi da nametne Grčkoj, a ovaj mu je odgovorio: „Ne, ne bih. To nije dobro za vaš narod.”
.jpg)
