Izvor: Politika, 27.Okt.2015, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit nije rešio grčki problem sa izbeglicama
U Grčku je za samo tri dana stiglo 48.000 migranata. – Neshvatljivo je da na sastanak u Brisel nije bila pozvana Turska
Od našeg dopisnika
Atina – Mini-samit posvećen rešavanju migrantske krize nije suštinski rešio probleme Grčke, u koju svakodnevno ulaze hiljade izbeglica iz Turske, smatra Atina, koja je na samitu dobila preporuku da do kraja godine u prihvatnim centrima omogući privremeno utočište za oko 30.000 ljudi.
Ideja o formiranju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „grada izbeglica” na teritoriji Grčke za 50.000 migranata, premijer Aleksis Cipras je kategorički odbio uz opasku da su „koncentracioni logori bili odlika Drugog svetskog rata i da treba tragati za drugačijim rešenjima”.
Od Atine se očekuje da otvori 30.000 privremenih prihvatnih mesta, oko 3.000 u oblasti oko Atine, 7.000 privremenih boravišta na ostrvima i ostatak u ostalim delovima Grčke. Atina rešenje vidi u mogućnost da veći deo migranata smesti u privatne kuće, po ceni od tri evra dnevno, dok bi ostali privremeno boravili u zatvorenim olimpijskim objektima, koji su od 2014. praktično prazni i neiskorišćeni.
Već sada hiljade migranata koje dnevno sa ostrva stižu u Atinu smeštaju se u olimpijske dvorane, ali isto tako, mnogo njih ostaje na gradskom trgu Viktorija, nedaleko od Omonije. Stotine promrzlih i oskudno obučenih ljudi već danima leže na trotoaru, čekajući transport na neko drugo odredište. Za Atinu, ovo je ponovo stari problem, za koji je gradonačelnik glavnog grada Jorgos Kaminos pre dvadesetak dana zatražio od vlade da ga reši. Kaminos je tada apelovao na pomoć drugih opština, upozoravajući da je reč o problemu koji muči ne samo izbeglice koje su bez krova nad glavom već i stanovnike. Odazvalo se samo nekoliko opština i problem se sada ponovo pojavio iako je podignut na evropski nivo.
Međutim, upravo tu, po oceni grčkih medija, nije pronađeno pravo i pošteno rešenje. Zemlje centralne Evrope mnogo više je zanimala takozvana balkanska ruta i zaštita njihovih granica od činjenice da svakodnevno 8.000 izbeglica iz Turske ulazi u Grčku, da ih je za tri dana stiglo 48.000, da će ih zbog razvoja događaja u Siriji biti još više, da zbog nemirnog mora svakodnevno ginu, da je ostrvo Lezbos zatrpano hiljadama ljudi koji leže u luci...
To što će Grčka hitno dobiti 5,9 miliona evra za rešavanje ovog problema nije izlaz, komentariše „Ekatimerini” i kaže da podela migrantske krize na tri dela nije prihvatljiva sa moralnog stanovišta. „Reći da je to balkanski, italijanski ili francuski problem nije pošteno jer se savez 28 zemalja još naziva EU, iako je nemačka dominacija očigledna. I ne uključiti u mini-samit upravo Italiju, Francusku i govoriti o „balkanskom koridoru”, a sa skupa izostaviti Tursku, koja zvanično nije u istom evropskom društvu, ali iz koje migranti upravo stižu – deluje neshvatljivo.
Grčka pozicija je vrlo delikatna, kaže list, ali ova zemlja je već navikla da kroz istoriju bude raskrsnica tri kontinenta preko koje se, na ovaj ili onaj način, prelamaju njihovi problemi. U ovoj krizi Grčka nije mogla da ponudi mnogo jer je teret za mala ostrva na koja su stigle hiljade ljudi bio prevelik. Zahvaljujući volonterima, učinjeno je najnužnije, ali ne dovoljno jer je to veliki finansijski pritisak na zaduženu Grčku. Kada je reč o EU, piše list, ona obećava, ali trenutnu situaciju ne olakšava. Pritisak kreditora je još veći.
„Migrantsku krizu poverioci koriste kao još jedan od načina da izvrše pritisak na Atinu da prihvati drastične mere štednje... Da li je reč o oportunizmu, cinizmu, grubosti? Šta god da je u pitanju, nije izraz solidarnosti”, zaključuje „Ekatimerini”.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, međutim, obećava da će se razmotriti mogućnost da se zemljama EU koje su najviše pretrpele zbog migrantske krize daju određene budžetske olakšice.
Američki „Volstrit džornal” primećuje da su Berlin i druge evropske metropole maltene ljute zbog činjenice da je Grčka migrante poslala u duge zemlje. List ukazuje na činjenicu da je za poslednjih nekoliko dana njihov broj povećan za 50.000 i da to, bez sumnje, predstavlja dodatni finansijski problem za Grčku.
Međutim, niko od migranata ne želi da tu i ostane već namerava da putuje dalje, u Nemačku ili Skandinaviju. Očigledna je namera evropskih zemalja da po svaku cenu migrante što drže zadrže u Grčkoj. Na ruku im idu i loši vremenski uslovi, koji otežavaju put. Istovremeno, te zemlje ne nameravaju da ih prime na svoju teritoriju i zbog toga se, piše list, postavlja pitanje hoće li Nemačka podizati novi zid da zaštiti svoje granice, kao što je već to učinila Mađarska.
„Ne predstavlja li to opasnost od eskalacije nasilja na teritoriji Balkana i Egeja”, pita se „Volstrit džornal” i ukazuje na izjavu predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, koji je upozorio da je „migrantska kriza izazov decenije za EU, da je neophodna mnogo bolja saradnja među članicama i da njeno neprepoznavanje može da predstavlja tektonski potres za Evropu”.
Jasmina Pavlović Stamenić
