Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Maj.2012, 19:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samit G8: Štednja, stimulisanje rasta ili "plan B"

KEMP DEJVID -

Evropska dužnička kriza i mogućnost izlaska Grčke iz evrozone je u centru pažnje samita Grupe 8, a ključno pitanje današnje debate je da li ekonomski oslabljena i dugovima preopterećena Evropa treba da nastavi putem snažnog smanjenja deficita, koje zagovara Angela Merkel, ili da se fokusira na veće stimulisanje ekonomskog rasta.

Na imanju predsednika SAD u Kemp Dejvidu, okupili su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << lideri SAD, Kanade, Japana, Rusije, Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije. Na sastancima tradicionalno učestvuje i vrh Evropske unije, koji predvodi predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.

Nakon sinoćnjeg sastanka sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom, američki predsednik Barak Obama je rekao da je cilj samita promovisanje fiskalne discipline i "agende snažnog rasta". Oni su se složili da je to pitanje od izuzetnog značaja ne samo za Evropu, već i za svetsku ekonomiju, kao i da su uvereni da Grčka treba da ostane u evrozoni.

Analitičari se slažu da će od rezultata novih izbora u Grčkoj - pošto oni održani pre samo dve nedelje zemlji nisu uspeli da donesu vladu zbog nepomirljivih stanovišta grčkih lidera - zavisiti i ekonomska sudbina Grčke, pa i cele evrozone.

Investitori strahuju da bi odbijanje Atine da sprovede duboke rezove i dogovorene mere štednje rezultiralo izlaskom zemlje iz 17-člane evrozone.

Veće zemlje poput Španije ili Italije, koje se takođe bore sa svojim dugovima, mogle bi da postanu još ranjivije, što bi potencijalno izazvalo potrese širom evrozone, pa čak i globalnu finansijsku krizu nalik onoj od pre četiri godine, navodi BBC.

Britanski premijer Dejvid Kameron sinoć je nakon sastanka sa Olandom rekao da Grčka mora da odluči da li želi da ostane u evrozoni.

U međuvremenu je i nemačka vlada uvidela da se situacija u zoni evra promenila i da se novom francuskom predsedniku moraju učiniti ustupci po pitanju politike rasta.

Ali, to ne znači i promenu osnovne politike. Berlin smatra da bi se postojeći fondovi Evropske unije mogli koristiti efikasnije.

U isto vreme, političari u Berlinu sada već otvoreno pominju "plan B" - odnosno scenario po kojem Grčka napušta evrozonu, što neki od njih veruju da bi moglo da se izvede bez izazivanja finansijske katastrofe.

Iako su je u Kemp Dejvidu Obama i Oland dočekali sa zajedničkom parolom "više rasta, manje štednje", nemačka kancelarka ne mora da strahuje od rezultata samita, navode nemački mediji jer G8 po tom pitanju ne može da vodi glavnu reč.

"Jasno je da se Merkelova nalazi pod međunarodnim pritiskom, ali Nemci i dalje drže karte u svojim rukama", kaže Peter Šparding iz Nemačkog maršalovog fonda za "Velt". SAD nemaju direktan uticaj na zbivanja u Evropi, a Oland je tek stupio na dužnost.

Kancelarka Merkel negira da je rekla privremenoj grčkoj vladi da treba da održe referendum o evru, ali mnogi veruju da će parlamentarni izbori u Grčkoj biti upravo to.

Većina učesnika skupa u Kemp Dejvidu će se večeras preseliti u Čikago, gde u nedelju počinje dvodnevni samit NATO.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...