Izvor: Vesti-online.com, 27.Mar.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruski rulet

Bankarski sistem na Kipru je prvi udar jedva preživeo u času kada je lane eksplodirala Grčka dužnička kriza. Ostrvske banke su uložile mnogo para u državne obveznice braće i suseda, a onda su one naglo izgubile vrednost. Gubici su bili ogromni, ali je taj krah nekako prebrođen.

 

Ovih dana se desilo nešto što još nigde nije zabeleženo: prvi put u mirnodopsko doba i unutar >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << EU vlada jedne od zemalja članica je pogazila garancije privatnih uloga. Ne čudi što su Nemci, narod sa najvećom štednjom na svetu, odmah zavapili: "Danas Kipar, a sutra možda Nemačka?!"

 

Istog časa krenula je dirigovana kampanja u tamošnjim medijima kojom je valjalo što pre prigušiti ovakve jeretičke upite isprepadanih Nemaca, pa se raspredala priča o tome da će ceh kiparske krize platiti samo Rusi - oligarsi koji su tamo sklanjali pare od poreza i ruske državne firme. I juče se nemačka štampa kitila naslovima da je kriza na Kipru "prvi put pogodila prave" (bogate, kriminalce...), pa čak i da je sporazum iz Brisela "putokaz" za neke buduće nevolje, dok se ulagači optužuju da su godinama uživali visoke kamate u kiparskim bankama, pa sad moraju to da "iskijaju".

 

Samo se u komentarima anonimnih, ali očito sjajno obaveštenih čitalaca onlajn izdanja novina, ističe da kiparski "model" bankarskog sistema imaju i druge zemlje poput Luksemburga, Lihtenštajna, Malte, Irske, pa i one nemačke nisu imune na novac iz sumnjivih, često i mafijaških krugova.

 

Ali, vratimo se Rusima i izgovoru da će oni platiti najveću cenu što je zapravo trebalo da bude skriveno negde u briselskim fiokama da nije bilo onako oštre reakcije u javnosti i strahovanja da će širom EU ulagači krenuti da podižu svoj novac i tako sruše čak i najveće banke.

 

Razložniji među poznavaocima prilika u ovom sektoru, političko-bankarski "krimić" oko Kipra tumače sa mnogo neoborivih argumenata kao nameru evrokratije iz Brisela (po svoj prilici uz blagonaklonost SAD), da Rusi budu isterani iz te članice EU. Naime, bogati Rusi ulažu na Kipru i raste njihov uticaj i moć u malenoj, podeljenoj zemlji, ali i ruska država se tamo instalirala ulazeći u poslove sa gasom, pa čak i najavom gradnje luke za svoje bojne brodove u Mediteranu.

 

Ta vojna baza je zasigurno uključila alarm na drugoj strani Atlantika, jer su Amerikanci decenijama uspevali da kontrolišu Sredozemlje i svom najvećem rivalu ne prepuste nijedan vez u bilo kojoj od brojnih pristaništa, ne računajući ono u Siriji koju upravo razapinju kao državu. Ipak, nalazište gasa Afrodita u podmorju oko Kipra (udaljeno 160 kilometara u pravcu obale Izraela), koje se inače upravo sprema da već ovog leta istražuje američka firma Nobl enerdži, preveliki je ulog da bi ga preuzeo ruski koncern Gasprom koji je već prisutan na Kipru.

 

Kažu da bi odatle moglo da se podmiri 40 odsto godišnjih potreba cele EU. Navodno su veze Kipra i Rusije veoma tesne i složene. Gas jeste važan, ali je vlastima u Nikoziji preko potreban neki jak partner na svetskoj sceni da bi se odbranili od stalnih nasrtaja Turaka, pa je Moskvi u to ime i za takvu zaštitu - ponuđeno da eksploatiše tamošnja nalazišta, ali i da izgradi već pominjanu vojnu bazu.

 

E, to je već bilo previše za alijansu SAD-EU. Otuda i sve ono što se dešava poslednjih dana sa svim mogućim posledicama ovog "ruskog ruleta", strateškog nadgornjavanja zaogrnutog u plašt obične bankarske krize na ostrvcetu koja po ukupnom iznosu "paketa pomoći" deluje kao karikatura jer kredit Kipranima od 10 milijardi evra zaista tako izgleda u odnosu na sredstva namenjena Grčkoj (240 milijardi), Španiji (100 +), Irskoj (85) i Portugalu (78).

Nastavak na Vesti-online.com...