Izvor: Vostok.rs, 17.Avg.2012, 09:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski „krug za spasavanje“ Kipru
17.08.2012. -
Kiparski ofšor centri su na granici krize. Država se obratila za pomoć i postala četvrta zemlje zone evro (posle Grčke, Portugalije i Irske) koja traži novac iz Evropskog Stabilizacionog fonda. Kiparski „SOS“ se čuo kada je agencija Fitch odmah posle Moody's i Standard & Poors smanjila rejting ostrva do nivoa VV+, odnosno „otpada“.
Ali sa pet milijardi evra, koje želi da dobije od >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << evropskih kreditora, Kipar neće moći da zaobiđe MMF i Svetsku banku. Prema različitim ocenama do 2016. godine Kipru će biti potrebno od 10 do 18 milijardi evra. Efekat grčkog domina se dotakao kiparskih banaka, i što je najvažnije Cyprus Popular Bank-e koja je izgubila novac na „loše“ kredite grčkih potrošača. Potrebna su sredstva za rekapitalizaciju. I na pokriće budžetskih rashoda.
Krajem 2011. Moskva je dala ostrvu 2,5 milijare evra. Sada Kiprani traže od Rusije pet milijardi. I ne kriju da im ruski kredit više prija, jeftiniji je. Onaj prvi je izdvojen sa „netržišnih“ 4,5%.
Ministar finansija Ruske Federacije Anton Siluanov je potvrdio da je dobijen zvanični zahtev iz Kipra i rekao: „Razmišljamo o tome“. Postavlja se pitanje: što bi Rusija pomogla Kipru, čiji bankrot niko neće ni osetiti?
„Niko osim... Rusa“, pojašnjava predsednik kompanije ekspertske konsalting firme „Neokom“ Mihail Hazin:
- Na Kipru postoji ogroman broj različitih računa ruskih kompanija i privatnih lica. Osim toga Kipar je jedan od najvećih, nezvanično, investitora Rusije. Naše zemlje su potpisale mnoge sporazume i ugovore, većinom isto tako nezvaničnih. U tom smislu na zahtev Kipra se treba odgovoriti pre nego na neki drugi. Pa i za Rusiju to nije velik novac, može se reći i mali. Nije isključeno da će na kraju taj novac biti iskorišten u ruskim interesima. Tako da se ja ne bih posebno brinuo zbog još jednog kredita. A trebalo bi se bojati za to da se naš kapital čuva van predela zemlje. Ali, kako se ono kaže, to je sasvim druga priča.
Zli jezici tvrde da će, pomažući Kipru, vlada RF spasiti na račun budžeta „ofšorne džepove“ najvećih ruskih kompanija. Da li je to tako? U tome ne vidi ništa loše bivši ministar ekonomije, naučni rukovodilac VŠE, profesor Jevgenij Jasin, koji ukazuje i na humanitarni motiv te pomoći:
- Da, ostrvo je privlačno za ruske investicije i finansije. Kipar je za nas postao posebna vrsta ofšor zone. I ako želimo da podržimo strane investicije u svoju ekonomiju, ne treba obraćati pažnju na to na koji način nam ta sredstva dolaze. A sredstva, inače, nisu mala. Smatra se da obim investicija koji nam dolazi s Kipra ili preko Kipra iznosi više od 40 milijardi dolara. Postoji i još jedan motiv naše „neravnodušnosti“ prema ostrvskoj državi. Deo te teritorije je zona turske okupacije. Za EU je to stalni razdraživač, Unija se više puta izjašnjavala za jedinstvo Kipra. Aslovenske zemlje i Rusiju ta okolnost tera da se posebno toplo odnosimo prema bliskom nam pravoslavnom narodu.
Naši sagovornici na različite načine vide dalju sudbinu Kipra u zoni evro. Ali oni su istog mišljenja u jednom: kreditna zavisnost ostrva sa ruskom ekonomijom je strateški važna. Osim svega ostalog, zemlja ima zalihe prirodnog gasa na dnu Sredozemnog mora. Ako se dozvoli rad ruskim kompanijama, to će nadoknaditi sve gubitke sa kreditima. A zasad Moskva očekuje delegaciju Republike Kipra. Radi se o tome da je 15. avgusta istekao rok podmirivanja dugova, za koje je Kipranima potrebno najmanje 250 miliona evra. Hoće li uspeti da ih vrate?
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
