Izvor: Blic, 12.Feb.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruka spasa EU za Grčku
Suočeni s ključnom proverom kredibiliteta zajedničke valute, evropski lideri su na samitu u Briselu postigli dogovor čiji je cilj da se nervozni investitori ubede da EU neće dozvoliti bankrot Grčke, opterećene dugom od 300 milijardi evra. Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta, potvrdio je da su lideri usvojili politički sporazum o načinima za rešavanje krize, čije će pojedinosti razraditi u ponedeljak ministri finansija zemalja EU.
Van Rompej je naglasio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da EU očekuje „rigoroznu" akciju grčke vlade i poručio da će se članice evrozone „odlučno i koordinirano" angažovati da osiguraju stabilnost evra. On je govorio posle sastanka održanog iza zatvorenih vrata na kome su
bili Jorgos Papandreu, Nikola Sarkozi i Angela Merkel, lideri Grčke, Francuske i Nemačke, kao i Žan-Klod Triše, šef Evropske centralne banke, i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije.
Merkelova je potvrdila da EU „neće napustiti Grčku" koja je suočena s budžetskim problemima, ali je i naglasila da Atina treba da poštuje zajednička „pravila" o deficitu. „Ima pravila i ta pravila takođe treba poštovati", kazala je Merkelova.
Barozo je ponovio da će Grčka dobiti podršku u zamenu za sveobuhvatne mere štednje.
Papandreu je upozorio lidere EU da previranja na tržištu dugova i „spekulativni napadi" ugrožavaju čitavu Evropu, a ne samo Grčku. „Ako se spekulacije nastave, to nije samo stvar Grčke nego evrozone i Evrope u celini. Regulisanje ovih spekulacija postaje stvar kolektivne volje", naveo je on.
Ovo je bila prva velika proba za Van Rompeja, koji je želeo da se samit koncentriše na novu strategiju zapošljavanja i rasta EU u narednih deset godina, ali je odbrana evra bila urgentnije pitanje.
Prema rečima Vernera Fajmana, austrijskog kancelara, usvojeni plan poziva zemlje evrozone da finansiraju zajmove Grčkoj, ali da se oslanjanju na ekspertizu MMF kada je reč o uslovima koje će nametnuti vladi u Atini. „Bitno je da postoji solidarnost", rekao je Fajman austrijskoj televiziji ORF uoči samita. „Ovo je situacija u kojoj zemlje evrozone mogu da sarađuju i pronađu rešenja zajedno sa MMF."
Plan još uvek zavisi od spremnosti svake zemlje da odobri kredit za Grčku, objašnjava on i dodaje da „nećemo davati novac kao poklon, već kao zajam".
Samit 27 lidera država EU počeo je sa dva sata zakašnjenja zbog hladnog vremena u Briselu. Zahvaljujući tome, Papandreu je imao je vremena da porazgovara sa svojim francuskim i nemačkim kolegom.
Uoči samita evropski lideri su zauzeli jedinstven stav da podrže Grčku, a u Brisel su doputovali svi šefovi vlada EU i finansijski ministri 16 članica evrozone. Sa predsednikom Evropske centralne banke Trišeom finansijski zvaničnici su se složili da ne smeju da dozvole da neizvesnost u vezi sa budućnošću Grčke - i evozone - nastavi da unosi nemir među globalne investitore.
Još se ne zna kako će zajmovi Atini biti strukturisani i ko će stati iza obećanja da će grčke obveznice, u slučaju potrebe, biti otkupljene. Investitori vole da jedna ili više kreditno sposobnih zemalja, kao što je Nemačka, garantuju dugovanja siromašnijih država, iako je takav potez mahom bez presedana. Nemačka i Francuska predvode inicijativu za pronalaženje hitnog rešenja, ali da bi pridobile ostale članice EU, prinuđene su da razmotre i ulogu MMF. Dok se Britanija i Švedska zalažu za direktno angažovanje MMF, dotle države evrozone smatraju da je to nepoželjna opcija. Istovremeno, zvaničnike brine „moralni rizik" paketa pomoći Grčkoj: ukoliko pomoć dobije jedna zemlja, investitori će očekivati sličnu reakciju i za druge članice evrozone.
Novi stil Van Rompeja
Samit lidera EU je na zahtev Hermana van Rompeja, predsednika EU, održan je na netradicionalnom mestu. Sastanak je umesto u glavnoj zgradi Saveta EU sazvan u 500 metara udaljenoj biblioteci Solvaj. Rompej je objasnio da se za to mesto odlučio da bi obezbedio „otvorenu i kvalitetnu diskusiju".
