Izvor: Blic, 08.Mar.2012, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rok za otpis grčkog duga polako ističe
Grčki privatni kreditori imaju rok do večeras da dobrovoljno prihvate otpis dela potraživanja na ime grčkih obveznica u svom vlasništvu u okviru programa zamene starih dužničkih hartija novim. Krajnji rok za pristanak na svop obveznica ističe danas u 20:00 po Griničkom vremenu, a većina investitora je do sada saopštila da će učestvovati u programu, prenela je agencija AP.
Banke, osiguravajuće kuće i investicioni fondovi koji imaju u vlasništvu obveznice emitovane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po grčkim zakonima moraju do 20:00 da odluče da li će oprostiti polovinu novca koji im se duguje, dok oni koji poseduju grčke obveznice emitovane po stranim zakonima imaju rok do 11. aprila da donesu tu odluku.
Da bi program bio uspešan, a Atina obezbedila medjunarodni kredit od 130 milijardi evra, potrebno je da 90 odsto investitora pristane na otpis duga. Medjutim, 70 odsto dobrovoljnog učešća bilo bi dovoljno da bi Atina mogla da na sporazum primora i one koji ne žele da dobrovoljno učestvuju.
Institut za medjunarodne finansije (IIF), koji u ime privatnih banaka vodi pregovore o otpisu duga, saopštio je da su na zamenu dužničkih hartija do sada pristali investitori koji poseduju grčke obveznice vredne 81 milijardu evra.
U rukama tih investitora je 39,3 odsto od ukupno 206 milijardi evra grčkog duga u privatnom vlasništvu, ukazao je IIF. Investitori će svopom izgubiti oko 75 odsto ukupne vrednosti grčkh obveznica koje poseduju.
Grčko ministarstvo finansija je saopštilo da je šest najvećih grčkih banaka već dogovorilo učešće u otpisu duga. Mada je Grčkoj neophodno da znatno veći broj kreditora do četvrtka u 20:00 prihvati svop starih obveznica za nove, učešće nekih od velikih banaka predstavlja olakšanje za grčke zvaničnike jer bi moglo da ubedi i manje vlasnike grčkih obveznica da pristanu na program.
Pet malih grčkih penzionih fondova je, s druge strane, izrazilo protivljenje velikom otpisu duga, objavili su juče grčki mediji. Tih pet fondova, koji uključuju penzije za samozaposlene, novinare i policiju, imaju u vlasništvu grčke obveznice vredne oko dve milijarde evra.
Neki hedž fondovi takođe se protive učešću u programu zamene dužničkih hartija i zapretili su da će pokrenuti pravni postupak ako Atina ne iznese povoljniju ponudu za zamenu duga, što dodatno komplikuje napore vlade oko restrukturisanja duga.
Sami hedž fondovi neće moći da ugroze program, ali ako njihova strategija bude uspešna i oni dobiju povoljniji tretman, to bi moglo da razbesni ostale kreditore, a potencijalno i da grčku vladu uvuče u dugu i skupu pravnu bitku, koja joj nije potrebna u vreme kada fokus treba da bude na vraćanju privrednog rasta.
