Izvor: Radio 021, 05.Jul.2015, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum protiče mirno, Grci na strani Ciprasa
Na današnjem referendumu o prihvatanju ili odbijanju predloga poverilaca o sporazumu s Grčkom da bi joj isplatili poslednju tranšu kreditne pomoći od sedam milijardi evra, glasaće se od sedam ujutro do sedam sati uveče.
Zvanični rezultat referenduma bi trebalo da bude poznat najkasnije dva sata kasnije, najavilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Na referendumu će odluka biti doneta uz pomoć dva listića.
Na jednom piše: "Da li treba prihvatiti predlog sporazuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << koji su Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond podneli Evrogrupi 25. juna, a koji ima dva dela koji čine taj predlog? Naslov prvog dokumenta je 'Reforme za kompletiranje Tekućeg programa i posle njega', a naslov drugog je 'Preliminarna analiza održivosti duga'".
Izjašnjavanje se obavlja odabirom jednog od dva odgovora uz to pitanje: "NE PRIHVATA SE/NE" ili "PRIHVATA SE/DA", tako što se krstićem označi "kućica" uz odabrani odgovor. Drugi glasački listić je prazan list papira čije ubacivanje u glasačku kutiju omogućava građanima da iskažu da odbijaju da odgovore na referendumsko pitanje. Na isti način će se računati i listići s referendumskim pitanjem ako na njima nije označen odgovor.
Referendum protiče potpuno mirno, javlja Tanjugov izveštač iz grčke prestonice.
U Atini je vidljivo prisustvo policije na ulicama, čiji se pripadnici u malom broju nalaze u blizini glasačkih centara, javlja izveštač Tanjuga. U glavnom gradu Grčke očigledno preovladava mišljenje da treba poslušati vladu premijera Aleksisa Ciparsa koja se zalaže za odbijanje predloga međunarodnih poverilaca.
Atinjani sa kojima je razgovarao izveštač Tanjuga kritikovali su predlog međunarodnih poverilaca, ali su ujedno i poručili da je Grčka deo Evrope i da će ostati deo evrozone.
Ovaj referendum, kako naglašavaju Atinjani, nije usmeren protiv Evropske unije, već je protiv nepravedno nametnutih ekonomskih mera.
Da bi referendum važio, potrebno je da na glasanje dođe bar 40% biračkog tela. Na januarskim izborima je glasalo 6,330,786 glasača - 63.9% od ukupno 9,911,495 tada registrovanih. Na referendumu će danas prvi put glasačko pravo moći da koriste sveži osamnaestogodišnjaci, što je sada 108.371 stanovnik Grčke.
Grci glasaju u mestu rođenja, osim ukoliko nisu zatražili i dobili odobrenje da glasaju u mestu gde žive, a birački spiskovi su poslednji put ažurirani pred prevremene poslaničke izbore održane 25. januara ove godine, a ista će biti i procedura glasanja i izborne i nadzorne komisije na 4.800 glasačkih mesta.
Glasači će se na biračkom mestu identifikovati ličnom kartom i pasošem, čak i ako im je važenje isteklo, vozačkom dozvolom ili zdravstvenom knjižicom. Ovog puta zbog kratkog roka od zakazivanja do održavanja referenduma, nije bilo moguće pripremiti glasanje Grka u inostranstvu i iseljenika, prenose danas grčki mediji.
Britanski Bi-Bi-Si ocenjuje da je današnji referendum krucijalan, da na njemu može da glasa oko 10 miliona ljudi i dodaje da se nekoliko zvaničnika Evropske unije veoma oštro usprotivilo prošlonedeljnoj, nagloj odluci Grčke da održe referendum u vezi sa ponudom koja, prema njihovim rečima, više nije na pregovaračkom stolu.
Trenutni program finansijskih pomoći kreditorske trojke Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB) istekao je prošlog utorka, pri čemu su banke u Grčkoj zatvorene čitave ove sedmice i ustanovljeni su limiti na povlačenje novca sa bankomata, dodaje BBC.
Asošiejted pres podseća da Grčka 30. juna nije uspela da plati svoja dugovanja prema Međunarodnom monetarnom fondu.
Iako je formalni uzrok prevremenih januarskih izbora bila nemogućnost Skupštine da izabere novog predsednika Grčke, pravi razlog nesloge među poslaničkim grupama, te i pada Vlade i izbora, takođe je bio sporazum grčke države s poveriocima. Tadašnja vlada je prihvatila uslove poverilaca za pružanje kreditne podrške Grčkoj za otplatu dugova uz privredne i druge reforme i privatizaciju državne imovine kao uslov za to, u okviru programa prihvaćenog maja 2010. godine koji je trebalo da važi do marta 2015. U tom periodu Grčka je trebalo da ukupno dobije 245,6 milijardi evra dugoročnog kredita uz moratorijum na kamatu do 2020. godine, i da privatni kreditori - banke restrukturiraju ostatak duga otpisivanjem 127.1 milijarde 2012. godine, ;a da ostalo prebace iz kratkoročnih obveznica s visokom kamatom u dugoročne obveznice s niskom kamatom.
Poslednja faza tog programa, te i isplata poslednje tranše kreditne pomoći, nije sprovedena jer su poverioci zahtevali da o tome ponovo pregovaraju s novom vladom, a ona je, posle gotovo pet meseci pregovora, sporazum o tome odbila pre dve nedelje, te se o njegovom prihvatanju glasa na referendumu.
Kakva god bila odluka građana na referendumu, Vlada Grčke će morati da o otplati duga ponovo pregovara s poveriocima.
