Izvor: RTS, 14.Jul.2015, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum, podela ili bežanje od odgovornosti
Referendumi su u poslednje vreme popularni i van regiona. Poslednji, grčki, privukao je pažnju sveta, kojem su prethodili škotski i ukrajinski. Postavlja se pitanje kakve su mogućnosti upotrebe i zloupotrebe demokratske volje građana.
Kad je teško – narod. Kratko objašnjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za manir mnogih političara da u krizi posegnu za referendumom. Poslednji, u Grčkoj, pokazna je vežba kako se narodnom voljom poboljšava pregovaračka pozicija, kažu analitičari. Kako je veliko grčko "ne" postalo "da" – sporazumu sa kreditorima?
Urednik nedeljnika Vreme Milan Milošević podseća da su Grci su rekli "ne" paketu koji je tada predložen, odnosno koji je tada već propao s namerom da izbore bolje uslove.
"Povoljniji uslovi nisu izboreni, ali je Grčkoj došlo nešto više para nego što je ranije najavljivano. U javnosti preovlađuje uverenje da je to bilo krečenje uzalud, ali ja nisam siguran u to", kaže Milošević.
Šta kada građani nisu baš sigurni šta ih pitate. Referendumsko pitanje mora biti nedvosmisleno. Predsednik Republike Srpske poslanicima u Banjaluci predlaže referendumsko pitanje.
"Da li prihvatate nametnute zakone visokih predstavnika u prošlosti, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH, i da li prihvatate da se u RS primenjuju odluke tih državnih pravosudnih institucija", pitanje je koje predlaže Milorad Dodik.
Slobodan Orlović sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu kaže da je ovo pitanje jasno ali nije do kraja precizno, jer mora biti tako da se može odgovoriti sa "da" ili "ne". Jednostavnije bi bilo – "da li ste za to što predstavnik nameće", dodaje Orlović.
Oni koji učestvuju na referendumu tvorci su novog razdoblja u Srbiji. Tim rečima na izjašnjavanje o novom Ustavu pozivao je Vojislav Koštunica.
Narod se na odlučivanje obično poziva velikim rečima, a odgovor je uglavnom očekivan. Godine 1998. protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosmetu, na referendumu su se izjasnili gotovo svi izašli glasači. Bez efekta. Prvo su stigle sankcije, a onda i strani predstavnici.
Cinizam situacije i odnosa snaga, kažu analitičari. Ishod je poznat.
Milan Milošević napominje da je namera tadašnjeg rukovodstva bila da se konfrontira sa međunarodnom zajednicom, dodajući da su kasnije ratne i predratne okolnosti uticale da se to izmeni.
Slobodan Orlović ističe da referendum ne mora da bude obavezujući, već savetodavan, da vlast primi k znanju stav naroda.
U državama poput Švajcarske, na referendumu se traže alternative, izjašnjavanje građana i o malim pitanjima, na primer da li da se ograniče plate menadžerima. U Velikoj Britaniji referendumi su retkost, ali su Škoti ipak imali prilike da se izjasne.
"Referendum je rasprostranjena ustavnopravna pojava, gde se istaknuti lideri sistema, naročito u predsedničkim sistemima, obraćaju biračima kako bi podelili odgovornost", kaže Orlović.
Referendum je demokratski mehanizam, ali je linija između demokratije i zloupotrebe glasa naroda tanka. Često se očekuje i dobije tek plebiscitarna podrška. Kakav će biti ishod politike tada malo zavisi od toga kako ste glasali.
