Izvor: RTS, 01.Okt.2012, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recesija sve dublja
Uprkos stotinama milijardi evra koje su do sada date posrnulim ekonomijama evrozone, recesija je sve dublja, a nezaposlenost rekordnih 11,4 odsto. Španija bi za nekoliko dana mogla da zatraži od Brisela celokupni antikrizni paket. Ni u Grčkoj nema poboljšanja.
Međunarodni inspektori ponovo su u Atini, kako bi iz prve ruke saznali detalje budžeta za 2013-tu godinu, koji parlament večeras treba da usvoji.
Zvaničnike trojke su ispred zgrade ministarstva finansija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dočekali besni demonstranti iz redova nacionalističkih stranaka. Da bi uštedela 11,5 milijardi evra i dobila novu tranšu pomoći, vlada sprema drastične budžetske rezove, dok sindikati prete novim štrajkovima.
Ništa bolja situacija ni u Španiji. Za spas bankarskog sektora biće joj potrebno 60 milijardi evra, ali bi vlada u Madridu mogla da zatraži i širi antikrizni paket, poput onog za Grčku i Portugal.
Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren kaže da se na raspolaganju nalaze sve neophodne instrumente za slučaj da bilo koja članica evrozone zatraži pomoć.
"Španske vlasti su te koje odlučuju. Da bi se vratila održivost javnih finansija, potrebno je osigurati održivost penzionog sistema. To je glavni izazov pred Španijom", istakao je Ren.
Loše vesti i za drugu ekonomiju evrozone - Francusku. Uprava kompanije "Arselor Mital", najvećeg proizvođača čelika na svetu, saopštava da zatvara dve visoke peći u Floranžu, na istoku Francuske. Bez posla ostaje 630 radnika.
Prema najnovijim podacima Evropske unije, u avgustu je još 34.000 ljudi izgubilo posao u zemljama evrozone. Ekonomski stručnjaci apeluju na lidere da umesto smanjenja troškova rade na povećanju privrednog rasta.
Portparol Evropske komisije Džonatan Tod ocenio je da je neprihvatljivo da je 25 miliona Evropljana trenutno bez posla.
"Neophodne su mere koje će zaustaviti sadašnju krizu i podstaći otvaranje radnih mesta"m navodi Tod.
Najviša stopa nezaposlenosti je u Španiji, gde je bez posla čak četvrtina radno sposobnog stanovništva. Zato se sve češće postavlja pitanje hoće li model socijalne države i društva blagostanja, na kome se temelji Evropska unija, preživeti jednu od najvećih kriza od Velike depresije.
