Izvor: S media, 12.Dec.2011, 19:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Recepti gladnih“ na srpski način (VIDEO)
Hit ove jeseni u Atini je svakako kniga “Recepti gladnih”, koja je rasprodata za tili čas. Nastala je kao rezultat trogodišnjeg istraživanja istoričarke i profesorke Eleni Nikolaidu o tome kako su živeli ljudi u Atini tokom Drugog svetskog rata; recepti su samo jedan deo tih istraživanja. U to vreme su mnogi Grci bukvalno umirali od gladi na ulicama.
Ekonomska kriza: Hoćemo li >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << preživeti drugi udar!?
Ispod kaputa, prazan stomak!
Vladina gladna godina!
Tokom nacističke okupacije, Atinjani su bili prinuđeni da izmišljaju nove načine preživljavanja. U tome im je svesrdno pomagala štampa, koja je svakog dana objavljivala svakojake savete.
Po ulje kod advokata, po ribu u apoteku
Svi su prodavali šta god su mogli da nađu za prodaju, ne mareći previše za asortiman. Tako su se prehrambeni proizvodi mogli kupiti u advokatskim kancelarijama. U apotekama su Grci pazarili sardine, a u električarskim radnjama - lešnike.
Bilo je i situacija da je čovek išao nekim poslom u advokatsku kancelariju, a na stolu pored advokata stajala je flaša ulja koja je takođe bila na prodaju!
Autorka knjige „Recepti gladnih“ rekla je da je sreća bila i u tome što je bilo puno vode i po koja maslina, pa je mogla da se skuva nekakva supa. Dovitljivi su za sve nalazili zamenu.
-Ako nema mlevenog mesa, zameniće ga plavi patlidžan, ako nema pirinča tu su zelje ili trava - rekla je Nikolaidu i dodala da su ljudi zaista pokušavali sve kako bi preživeli taj period.
Prezle za sedam dana
Mrvice sa stola od hleba posle obroka se nisu bacale, već su ih domaćice pažljivo skupljale u jednu čašu i nakon nedelju dana dobile čašu punu mrvica od kojih su opet nešto mogle da naprave.
Deca su po dvorištu skupljala koštice od kojih su pravili brašno.
Ako se za ručak ne pojede sva hrana, ostaci se sakupe u šerpu, nalije se dosta vode i potom se vraća na šporet. Posle nekoliko sati kuvanja, ubaci se nekoliko maslina i dobije se novi obrok za sve. O ukusu i kalorijskoj vrednosti ne bi trebalo govoriti... Ali, preživelo se!
Za Srbe nema krize
Kako stvari stoje, Srbima će kriza dobro doći, jer prema savetima nutricioniste Milice Đurić, trećina mesa može da se zameni pahuljicama soje. Ona insistira da je veoma važan način na koji se namirnica priprema, jer i neke „zdrave“ namirnice pripremljene na loš način gube vrednost i mogu biti štetne. Nepravilnom ishranom se vrlo često provociraju bolesti metabolizma.
- Treba više forsirati leguminoze, odnosno mahunarke, a treba voditi računa i o pravilnom načinu pripreme hrane; na taj način štitimo organizam od nutritivnih deficita, ali i od mogućih bolesti metabolizma na koje direktno utiče nepravilna priprema tih namirnica - tvrdi sagovornica S media portala.
Grčki pasulj bez pasulja
Domaćice su se dosetile, pa su čisteći pasulj čuvale ljuske. Kada se pojede pasulj, onda se sprema pasulj bez pasulja, odnosno od ljuski. U šerpu su sipale puno vode i ljuske od pasulja a onda su to dugo, dugo kuvale. Opet su ubacivale po neku maslinu, kako bi malo začinile jelo.
Prema njenim rečima, donekle se može smanjiti unos mesa na račun biljnih proteina, a da to ne bude štetno.
- Postoje belančevine koje se nalaze u biljkama, kao što su belančevine iz soje, pasulja, sočiva, tako da tim namirnicama donekle mogu da se dopune belančevine životinjskog porekla - kaže Đurić.
Šta sve može suvo voće
Sagovornica S media portala je ocenila da je svakako jeftinije (a ujedno i zdravije) pripremati sveže kuvanu hranu,nego kupovati gotove proizvode. Umesto slatkiša, upozorava ona, trebalo bi uzimati koštunjavo voće:
- Orah je poznat po nutritivnom sastavu i po energetskoj vrednosti. Treba koristiti suvo voće, šljive, grožđe, kajsije, da bi se nadomestili neki bitni nutrijenti mesa.
Pasulj zdrav samo bez mesa
Đurić je istakla da se pasulj inače ne kuva u kombinaciji sa mesom, tako da će u tom smislu kriza samo doprineti da u nedostatku mesa pripremamo pasulj na zdrav način.
- Pasulj se nikada ne kombinuje sa mesom i suhomesnatim proizvodima, jer to je nutritivno nekompatibilna hrana. Pasulj se vari u enzimima bazične reakcije, a meso u enzimima kisele reakcije. Namirnica koja prva dođe u želudac isprovocira lučenje adekvatnog enzima, a druga namirnica u tom slučaju truli i nema nikakvu hranljivu vrednost.
Srbima ni kriza ništa ne može. Ako već nemate rođake na selu koji će vas obradovati paketom domaćih mesnih prerađevina, od prve pomoći mogu da budu suve šljive i jabuke. Kada su osušene, mogu da nadoknade neke vrednosti mesa. A i lakše se vare...
Aleksandra Vasić
.jpg)
