Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Maj.2015, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvod Grčke i zone evra dobro rešenje
Odnos između grčke vlade i ostatka evrozone sve više liči na loš brak. Obe strane su site jedna druge. Međusobno poverenje je poljuljano.
One i dalje nastoje da reše probleme, ali bez uspeha.
Klasično rešenje takve dileme u pravom braku svima je poznato: razvod. Prilikom razvoda, obe strane trpe finansijski.
One ipak ne odustaju od razvoda, jer su spremne da plate i visoku cenu, samo da izađu iz loše veze. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Grčka i evrozona su danas u istoj situaciji. Njihova veza je propala. Vreme je da obe strane krenu svojim putem.
Oni koji se plaše posledica izlaska Grčke iz zone evra - "grexit" je kovanica koja je prilično popularna u poslednje vreme - rekli bi kako je bračna metafora opasna i pogrešna.
Za rasturanje zajednice dvoje ljudi postoji dobro uhodani postupak. Ali, za rasturanje valutne zajednice postoji tek nekoliko presedana.
Međutim, čini se da nemački pregovarači, ali i neki elementi u grčkoj vladi, smatraju kako se rizici "grexita" mogu lokalizovati.
Ukoliko veruju da je tako, treba duboko da udahnu i krenu u akciju. To bi, u ovom trenutku, za obe strane možda i bilo najbolje.
Ako bi Grčka napustila evro, otvorile bi joj se nove ekonomske i političke mogućnosti. To bi joj omogućilo da ne ispuni svoje ugovorne obaveze u vezi s ogromnim dugovima (ili ih nanovo restruktuira - da to kažemo učtivo).
Pored toga, napuštanje evra bi Grčkoj omogućilo da devalvira svoju valutu i napusti sistem fiksnog deviznog kursa, koji je doprineo uništenju njene konkurentnosti.
Naravno, to bi dovelo i do neprijatnih kratkoročnih ekonomskih posledica. Iskustvo zemalja poput Argentine pokazuje da bi, na neko vreme, zavladala panika štediša, a bila bi uvedena i kontrola kapitala.
Osim toga, porasle bi i cene najvažnijih uvoznih proizvoda, poput hrane i energenata. To bi izazvalo novi beg u politički ekstremizam.
Međutim, dugoročno gledano, Grčka bi od ukidanja evra imala političku korist.
Jasno je da se mnogi Grci osećaju poniženi i zlostavljeni od strane evrozone. Odlazak iz nje bi možda predstavljao pshiloško oslobađanje i Grčka bi mogla uvideti kako je to kad sâm odlučuješ - bez obzira na teške okolnosti.
To novo osećanje orgovornosti bi moglo, zauzvrat, da im pomogne u krpljenju pukotina u grčkoj državi, koje su toliko razbesnele ostatak evrozone.
Nepoverenje između građana i vlasti, koje je bilo plodno tlo za cvetanje korupcije i izbegavanje poreskih obaveza, sve je veće.
Neki istoričari to pripisuju činjenici da je Grčka vekovima živela pod Turcima, što je unelo razdor i nepoverenje između vlasti i građana.
Moguće je da je Evropska unija, na neki način, obnovila to osećanje da propise donose stranci, u nekoj dalekoj prestonici, te se oni zato mogu i kršiti.
Grčka koja bi povratila deo svog suvereniteta možda bi krenula u pravcu zdravije politike.
"Grexit" bi mogao imati povoljno dejstvo i na ostatak evrozone. Neprestano izvlačenje Grčke iz škripca širom evrozone je rađalo cinizam i bes, ali i uticalo na jačanje evroskeptičnih partija. "Grexit" bi ponovo učvrstio ideju da propisi evrozone zaista imaju smisla.
On bi, takođe, države poput Italije i Francuske podstakao da izguraju neke od strukturnih reformi koje Grčka nije uspela da sprovede.
S druge strane, deo onih koji se protive "grexitu" to čine iz straha da će se Grčka izvući, a ne iz straha da će propasti. Njih brine mogućnost da će, bude li se Grčka sama izvukla, tako šta i druge države dovesti u iskušenje da slede njen primer - naročito Italija, gde se većina značajnih opozicionih partija danas protivi jedinstvenoj valuti.
Međutim, ta primedba ima smisla samo ako postoji teološko verovanje u jedinstvenu valutu koja je sama sebi svrha.
U stvarnosti, evro treba posmatrati kao instrument za ostvarenje viših ciljeva - naprednije i mirne Evrope. U slučaju Grčke, evro, očigledno, nije uspeo da stvori blagostanje - već ju je postepeno pretvorio u državu koja je od 2008. godine do danas izgubila 25 odsto svojih kapaciteta.
Evro nije uspeo da dovede ni do ostvarenja šireg političkog cilja - da ojača jedinstvo Evrope. Naprotiv, države koje su se nekada dobro slagale, poput Grčke i Nemačke, danas jedna drugu preziru.
Stari stereotipi o dominantnim Nemacima i lenjim Evropljanima na jugu kontinenta opet bujaju i truju evropsku politiku.
Puko spasavanje braka između Grčke i evrozone, iako samo na nekoliko narednih meseci, navedene probleme neće rešiti.
Ali, ako Grčka pokaže da postoji izvodljiv način za napuštanje evra, to će postati model za razbijanje pogrešno shvaćene valutne unije ili njeno smanjenje na savladljiviju meru.
To je presedan koji EU treba da pozdravi, a ne da ga se plaši.
Prevela Jelena Milojković
Copyright The Financial Times Limited 2015
(c) 2015 The Financial Times Limited
Tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio Televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
