Izvor: Politika, 17.Jan.2011, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ratnom odštetom do smanjenja duga

Grčka zahteva od Nemačke kompenzaciju za nacističke masakre na njenoj teritoriji u Drugom svetskom ratu

Od našeg dopisnika

Atina – Najave i nagađanja su pretočene u zvanični stav: Grčka će od Nemačke tražiti kompenzaciju za nacističke masakre na njenoj teritoriji u Drugom svetskom ratu. Atina se, kako je odlučeno na sednici vlade, pridružuje istovetnom zahtevu italijanskog suda pred >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Međunarodnim sudom u Hagu koji treba da odluči da li naslednici žrtava masakra imaju pravo na nemačku odštetu.

Preciznije, stanovnici mesta Distomo u centralnoj Grčkoj izvojevali su na italijanskim sudovima presudu za dobijanje nadoknade tako što su se pridružili Italijanima koji su zahtevali sličnu kompenzaciju. Odlukom italijanskog suda, Nemačka treba da isplati 25 miliona evra i to sa kamatom od 1997. godine. Isti spor stanovnici Distoma dobili su i na grčkom sudu 2000. ali je cela stvar zataškana kako se u tom trenutku ne bi remetili krhki bilateralni odnosi.

Međutim, Nemačka nije sedela skrštenih ruku i pokušala je da ospori odluku italijanskog suda. Pravdajući se da je sva pitanja ratne odštete rešila kroz posleratne sporazume, žalila se Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Ovaj sud je Grčkoj ostavio rok do 14. januara ove godine da odluči da li će se pojaviti kao strana u procesu jer na ovoj sudskoj instanci više nije bio dovoljan samo zahtev naslednika, već i države.

„Na odluku da podržimo italijansku stranu i podnesemo zahtev za kompenzaciju od Nemačke, obavezuje nas poštovanje prema onima koji su se žrtvovali za svoju zemlju. Sve ovo za grčki narod ima posebnu simboliku”, izjavio je premijer Jorgos Papandreu neposredno posle zvanične odluke vlade.

Nemačka je razočarana ovakvim stavom Atine, prenose ovdašnji mediji izjavu šefa berlinske diplomatije Gvida Vastervela koji ponavlja da je njegova zemlja svesna svoje istorijske odgovornosti, da zna za patnje grčkog naroda tokom Drugog svetskog rata ali da se moraju poštovati pravni principi.

Nemačka smatra da je isplatom 1960. godine 115 miliona maraka, preciznije 57 miliona evra na ime kompenzacije, zatvorila sve svoje obaveze prema Grčkoj. Međutim, rođaci žrtava nacističkog masakra u mestu Distimo smatraju da Nemačka još duguje. Naime, nacističke snage su 10. juna 1944. zbog pogibije tri svoja vojnika u sukobu sa grčkim partizanima, kaznili 218 stanovnika mesta Distimo. U znak odmazde, što je ratni zločin, ubijali su svakog živog koga su zatekli. Dva sata su išli od kuće do kuće u Distimu i klali i pucali u sve koje su pronašli. Trudnice su probadali bajonetima, ubijali su bebe, seoskom svešteniku su odsekli glavu... Ukupno, 218 duša.

Potomci žrtava u Grčkoj i Italiji smatraju da je nemački dug mnogo veći od onog što su skromno platili da operu grehe. Govori se o sumi od 162 milijarde evra sa kamatom koliko se od Nemačke potražuje zbog okupacije, posledica bombardovanja, torpedovanja i potapanja brodova, štete nanete grčkoj privredi, stradanja stanovništva...

U teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se Grčka trenutno nalazi, mnogi stručnjaci ovo vide kao priliku da se na drugi način posmatraju postojeća dugovanja prema nemačkim bankama koje su vlasnici dobrog dela grčkih državnih obveznica, koje su investirale u „evropski kredit pomoći Grčkoj” od 110 milijardi evra koji joj zvanično, uz mnoge uslove, daje EU i MMF.

Međutim, mnoga pitanja u odnosu sa Nemačkom, pa i pitanje ratne odštete, evoluirala su upravo sa dodelom evropskog kredita i mnogim optužbama koje je na račun grčke nesolventnosti, nesavesnosti i rasipništva uputio Berlin. Uz sve to, u nemačkim novinama su se letos pojavili uvredljivi članci na račun Grčke kojoj su predlagali da proda Akropolj i neka ostrva Nemcima kako bi se oslobodila dugova. Tada su neki članovi grčke vlade javno počeli da podsećaju da je Nemačka još mnogo toga dužna Grčkoj i da treba da plati kompenzaciju za okupaciju 1941-1944. godine kada je poginulo na stotine hiljada ljudi.

Tenzija je bila opasna ali su se strasti, naizgled, malo smirile... Do odluke premijera Papandreua da o pitanju ratnih dugova sa Berlinom, ubuduće, razgovara u Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

Jasmina Pavlović-Stamenić

objavljeno: 18.01.2011.

Nastavak na Politika...