Izvor: Blic, 01.Mar.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspad sistema
Krupni potresi, kao ovaj u Grčkoj, nažalost sve češće i češće, obnavljaju pitanje da li je reč samo o još jednom pojedinačnom ispoljavanju opšte krize ili smo pak svedoci nečeg mnogo ozbiljnijeg: raspada sistema u celini? Da za takvo pitanje postoje ozbiljni razlozi, potvrđuju nagoveštaji da se u Španiji i još nekim evropskim državama može ponoviti grčki scenario.
Preterano zaduživanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje je u korenu nevolja svih tih zemalja, nije, dakle, dovoljno za dovođenje u red finansija, ako njihove privrede nisu u stanju da stvore dovoljno novih vrednosti kojima bi se dugovi podmirivali. Oni koji pozajmljuju morali bi otuda da znaju da se dugovi moraju i vratiti. Ali, šta je tada alternativa?
Zar nije Čaušesku, što je već primer iz ekonomske preistorije, pokušao da održi privredni sistem koji neće trošiti ni paru više od onoga što je proizveo. Građani zbog toga nisu smeli da koriste sijalice čija je snaga veća od dvadeset vati. Ne samo u energetskoj potrošnji, već i u svemu drugom, bili su upućeni na minimum koji je, nimalo metaforično, obezbeđivao samo „pasji život".
Kako iz toga proizilazi ni preterano trošenje nezarađenog novca (što su u stvari zajmovi), ni svođenje potrošnje na elementarne potrebe kako bi se zajmovi izbegli nisu imali dobre ishode. Gde tada treba tražiti rešenje? Možda u poukama starih Grka koji su preporučivali umerenost u svemu? Dakle i u zaduživanju i trošenju. Što ih ne bi poslušali?
