Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2010, 11:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Raspad evrozone realan?

LONDON -

Nepoverenje kojim su finansijska tržišta dočekala usvajanje izuzetno oštrih mera štednje u Irskoj, britanski listovi danas tumače kao najavu da se problemi evrozone produbljuju, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

U toku je, piše Indipendent, očajnička borba da se spasi evro i suzbije zaraza koja, posle Grčke i Irske, preti da zahvati Portugal, Španiju i Belgiju.

Terapija elektroškovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << odnosno spasavanje pojedinačnih privreda ogromnim paketima pomoći, po svemu sudeći, nije dala željeni rezultat i tržišta sada raspad evrozone vide kao realnu mogućnost.

Solidarnost ili spasavanje profita?

Šef kluba poslanika socijaldemokrata Martin Šulc u spasavanju Irske vidi čin solidarnosti, koji pomaže zapravo svima, javlja Dojče vele iz Brisela.

"Zanimljivo je da su međunarodni finansijski centri na pomoć reagovali uglavnom pozitivno. To pokazuje da tržišta pozitivno reaguju kad god se u evrozoni ispolji solidarnost", rekao je on.

"I obrnuto, negativno reaguju kad god se u toj zoni jave velike razlike u konceptima", dodao je lider socijaldemokrata u Evropskom parlamentu.

Situaciju, međutim, sasvim drukčije vidi šef kluba poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Kon-Bendit.

On smatra da ono što se trenutno razrađuje nije program pomoći irskim građanima i državi, već spasavanje banaka i njihove dobiti, te u tome vidi "ekonomsku filozofiju sa kojom se u Irskoj preteralo i koja je na izmaku".

"Ne spasavaju se samo banke, već i sistem neuspeha. Irska predstavlja neuspeh privrednog liberalizma i neuspeh deregulacije", rekao je Kon-Bendit.

Gradijan ocenjuje da u praksi već postoje dve različite evrozone - jedna germanska, na severu, u kojoj su, pored Nemačke, Austrija i Finska, i druga, slabija, koju čine ugrožene periferne države.

Jedino što im je zajedničko je valuta, mada ni to, napominje Gardijan, možda neće biti zauvek.

Gardijan se na naslovnoj strani pita da li će Belgija biti sledeća domina koja će pasti zbog rastućih troškova finansiranja nacionalnog duga koji iznosi koliko i godišnji bruto nacionalni proizvod. Situaciju dodatno otežava politička neizvesnost, odnosno činjenica da ni sedam meseci posle izbora Belgija nije dobila vladu.

U barovima Antverpena i kafićima u Brižu, jedina tema razgovora su rastući troškovi finansiranja nacionalnog duga koji iznosi koliko i godišnji bruto nacionalni proizvod.

Vlasnici belgijskih državnih obveznica su sve nervozniji i nastoje da ih se reše, a situaciju otežava politička neizvesnost, odnosno činjenica da ni sedam meseci posle izbora Belgija nije dobila vladu.

Troškovi osiguranja belgijskih dugova juče su dostigli rekordan nivo, mada su kamate i dalje niže od onih koje plaćaju Španija i Portugalija.

Drakonska štednja u Irskoj

Irska vlada objavila je planove za uštedu 20 milijardi dolara u naredne četiri godine, u nastojanju da smanji budžetski deficit, a nepoverenje kojim su finansijska tržišta dočekala usvajanje izuzetno oštrih mera štednje u Irskoj tumači kao najavu da se problemi evrozone produbljuju.

Paket štednje u Irskoj obuhvata, kako prenosi Bi Bi Si, smanjenje svih vidova socijalne pomoći, minimalne nadnice i plate, kao i značajno kresanje broja zaposlenih u javnim službama. Istovremeno, uvode se novi porezi na imovinu i vodu.

Darkonska štednja preduslov je da irska vlada dobije pomoć od EU i MMF-a vrednu preko 100 milijardi dolara.

Irska je u nedelju formalno zatražila pomoć, kako bi stabilizovala svoje posrnule banke i popunila ogromnu rupu u budžetu.

Evropske vlade, predvođene Nemačkom, za sada uspevaju da budu za pola koraka ispred tržišta, spasavajući Grčku i Irsku. Ti uspesi nisu, međutim, praćeni dubljom koordinacijom. Svakoj zemlji ostavljeno je da sama smisli sopstveni paket štednje, uključujući i poresku politiku.

Takav način gašenja požara neće zaustaviti vatrenu stihiju koja preti da zahvati celi kontinent, konstatuje britanski dnevnik.

Evropska ekonomija zasnivala se na nemačkom suficitu i izvozu nemačkog kapitala u siromašnije delove Evrope, gde je ulagan u nekretnine. Taj sistem je zauvek propao, a niko ne zna šta će ga zameniti. U međuvremenu, piše Gardijan, svi strahuju.

Fajnenšel tajms (FT) piše da su događaji u Grčkoj i Irskoj zabrinuli članice EU iz centralne Evrope, koje su uvele evro ili se spremaju da to učine.

Češki premijer Petr Nečas rekao je za FT da njegova zemlja namerno nije odredila datum pristupanja zajedničkoj valuti. Najpre, zato što nije ispunila kriterijume, ali i stoga što niko ne zna šta će biti sa evrom.

Takve izjave, navodi FT, odražavaju sve veću nelagodnost koju, suočene sa krizom evrozone, osećaju zemlje koje su u EU ušle 2004. i 2007. godine.

Zajednička ekonomska vlada za EU?

Nekima među njima, na primer Poljskoj, ne dopada se pritisak koji su na Irsku izvršile Nemačka i Francuska, zahtevajući da smanji stopu po kojoj se oporezuju kompanije, jer to smatraju narušavanjem suvereniteta.

Druge postavljaju pitanje zašto bi njihovi poreski obveznici trebalo da finansiraju prevremene penzije u Grčkoj ili greške banaka u Irskoj.

Gi Verhofstat, koji predvodi poslanički klub liberala u Evropskom parlamentu, smatra da probleme treba rešavati u korenu, i tvrdi da zona sa 16 država koje imaju istu valutu, a različite kamate usled ekonomske neravnoteže ne može da funkcioniše.

"Potrebna nam je stvarna ekonomska vlada, bar za zemlje evrozone. U toj zoni ne bi moralo da se ujednači baš sve, ali bi mogao da se zacrta zajednički put reformama", poručio je Verhofstat.

Za mnoge je to preterivanje, ali u jeku najnovije krize danas se sasvim ozbiljno razmatraju ideje koje su do juče izgledale kao utopija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...