Izvor: Blic, 19.Okt.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radničke igre preseljene na grčko primorje

Odeš u Grčku, bacaš pikado ili kamena s ramena, plivaš, luduješ na žurkama, a sve drugi plaćaju. Gde to ima? Pa ima, na radničko-sportskim igrama koje se u Srbiji organizuju kao da smo u jeku razvoja samoupravnog socijalizma. Doduše, sindikalni lideri tvrde da radničko-sportske igre danas mahom finansiraju poslodavci, a da je interesovanje članstva, posebno ako je za učešće neophodan pasoš, izuzetno veliko.

U momentu kad ovaj tekst bude pred čitaocima, u Sokobanji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će se privoditi kraju Radničko-sportski susreti Saveza samostalnih sindikata Srbije. Sindikat „Telenor Nezavisnost" održao je svoje igre polovinom septembra u hotelu „Lepenski vir" u Donjem Milanovcu, istu manifestaciju Sindikat železničara organizovao je u Vrnjačkoj banji, dok su radnici beogradskog „Parking servisa" na igre morali da putuju čak do Potosa na ostrvu Tasos.

Izuzimajući radničko-sportske igre lokalnog karaktera, primetno je da su po članstvu brojnije sindikalne organizacije sportska takmičenja radnika gotovo u potpunosti preselile u Grčku. Miroslav Radojević, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, kaže da je to posledica smanjenog interesovanja za igre koje se u saradnji s „Rekreatursom" tradicionalno organizuju na sportskim terenima „Biserne obale" u Čanju. Maja ove godine, i pored „slabog interesovanja", na 27. majskim susretima u Čanju učestvovalo je 450 radnika iz 29 preduzeća. Najviše medalja osvojile su ekipe „Energoprojekta" i Beogradskog vodovoda i kanalizacije (BVK).

Eekipa BVK osvojila je najviše pehara i na beogradskim sindikalnim igrama početkom oktobra u mestu Kalitea na poluostrvu Halkidiki. Tamo je bilo 550 takmičara iz 31 preduzeća, među njima i ekipa Ministarstva za rad, koja je bila smeštena u hotelima „Palin" i „Atos Palas", a prevoz i šest noćenja na bazi polupansiona po osobi koštali su 205 evra.

– To je cena koju mi nigde u Srbiji ne možemo da dobijemo. Primera radi, aranžman po osobi na radničko-sportskim susretima Sindikata Srbije, koji su ove nedelje održani u Sokobanji, košta 9.600 dinara. A u pitanju su četiri noćenja, bez prevoza – kaže Radojević i dodaje da je učešće na igrama mnogim radnicima zamena za godišnji odmor.

Naš sagovornik kaže da kod privatnih preduzeća, kao što su „Imlek", „Koka-Kola", „Preduzeće za puteve Beograd" itd., punu cenu plaća poslodavac, dok kod ostalih firmi troškove delimično snosi poslodavac, delimično sindikat, a deo plaćaju i sami radnici.

Glavni menadžer sindikata ASNS i bivši ministar Dragan Milovanović kaže da i ovaj sindikat nastoji da igre pretvori u mali odmor, a za to je Grčka pravi izbor. Nakon prošlogodišnjeg izleta u Ohrid, sportske igre ASNS-a juna ove godine preseljene su u Grčku, u poznato „srpsko mesto" – Paraliju. Sedam punih pansiona i prevoz koštali su svega 180 evra po osobi.

– Tačno je da radničke igre „mirišu" na neka ranija vremena, ali one su i dalje vrlo popularne. Što se tiče finansiranja, u 90 odsto slučajeva igre plaćaju poslodavci kroz doprinose za rekreaciju i prevenciju invalidnosti zaposlenih. Ima sindikata koji su obavezu poslodavaca da finansiraju ovaj vid rekreacije uneli u kolektivni ugovor. Takođe, ima kompanija, poput „Ju-Es stila", u čijim budžetima je ova stavka obavezna. Eto, u Vrsaru kraj Rovinja od 2. do 5. oktobra održani su Sportski susreti „Agrokora" sa preko 1.600 učesnika koje je na otvaranju pozdravio lično predsednik kompanije Ivica Todorić – kaže Milovanović.

Ispada da sedmodnevna radnička olimpijada u Grčkoj za 400-500 učesnika, zajedno sa pratećim troškovima košta jedva stotinak hiljada evra. A to je zaista simbolična suma za, kako većina tvrdi, nezaboravan provod tolikog broja ljudi. Pogotovo ako taj provod plaćaju gazde, odnosno poslodavci. No, kad je poslodavac država, kao u slučaju BVK-a ili Sindikata radnika pravosuđa, koji je svoje sportske igre prošle godine u Ohridu završio par dana pre nego što su stigli ASNS-ovci, stvari stoje malo drugačije. Ovo je samo delom priča o nedomaćinskom ponašanju poslodavca koji se zove država. Trošak organizacije ovih skupova smešan je u poređenju sa platama direktora i predsednika upravnih odbora javnih preduzeća. Ne postoji nijedno veliko javno preduzeće čiji direktor za godinu-dve ne zaradi novca dovoljno da se naprave igre poput ovih u Paraliji.

Danas njima gazde tranzicije „peglaju" radničko strpljenje nadoknađujući neisplaćene prekovremene sate, neisplaćen topli obrok, zakinute dane godišnjeg odmora. Ako se za tu kupovinu ponekad upotrebi i nešto malo novca poreskih obveznika, šta mari. O tome svedoči i priča Bore Ilića, koji je na sajtu Sindikata železničara ovako opisao završetak ovogodišnjih igara u Vrnjačkoj banji.

„Na rastanku, kolega mi kaže: ’Brate, ovo je za mene bio san, kada se setim šta me sve čeka kada večeras stignem kući, dođe mi da plačem’."

Vode i živu muziku

Na osnovu dogodovština sa radničkih igara, da se zaključiti da je na ovim manifestacijama najomraženija reč – fajront. Gde god da se igre održavaju, kaže Miroslav Radojević, obavezno se vodi „živa muzika". Tako je u Kalitei za večernje opuštanje bio zadužen orkestar šabačkog harmonikaša Milenka Božića.

Nastavak na Blic...