Izvor: Danas, 05.Jan.2016, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radi samo trećina privrede
Među hiljadu sedamsto izlagača na 62. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ima i kompanija iz Mađarske, Italije, Austrije, Bugarske, Rumunije i Grčke.
Zoran Lilić, govoreći na otvaranju, njihovo prisustvo tumači kao nagoveštaj ukidanja sankcija: "Sada s punim pravom očekujemo da nam se omogući da svojim radom i znanjem, u ravnopravnoj ekonomskoj saradnji sa svetom, postignemo dinamičan razvoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i sebi obezbedimo odgovarajući životni standard. U toj razvojnoj viziji oslanjamo se na nesporne činjenice da i u ovako teškim uslovima mnoga naša preduzeća uspevaju ne samo da održe proces proizvodnje, već i proizvodnju i poslove unapređuju. Ovaj sajam pruža mnogobrojne primere takvog poslovanja". Veći deo Lilićevog govora bio je posvećen miroljubivoj politici Beograda. Zvaničnici koriste svaku priliku kako bi dali do znanja domaćoj i međunarodnoj javnosti da ne podržavaju one koji žele nastavak rata. Milošević u svim razgovorima sa strancima naglašava da su lideri bosanskih Srba nepouzdani i da je samo on u stanju da obezbedi početak delotvornog pregovaračkog procesa. Ajvor Roberts, otpravnik poslova britanske ambasade u Beogradu, piše da bi se suština svih Miloševićevih poruka mogla sažeti sledećim rečima: "Ignorišite i izolujte Pale; dogovarajte se samo sa mnom. Možda će ići sporo dok me držite u okovima sankcija, ali ću ja uspeti."
O naporima za mirno rešenje jugoslovenske krize govorila je i Mira Marković prilikom višednevnog boravka u Kini. Primio ju je i Ćien Ćičen, potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova. Tema njenih razgovora s domaćinima bila je saradnja Jugoslovenske levice s Komunističkom partijom Kine, ali i saradnja Beogradskog i Pekinškog univerziteta. Supruga predsednika Srbije nema nikakvu funkciju na Beogradskom univerzitetu, niti ima ovlašćenje da ga predstavlja na međunarodnom nivou. Na svečanoj promociji kineskog izdanja njene knjige "Odgovor" govorio je i Slobodan Unković, potpredsednik Vlade Srbije. Knjiga je prevedena na kineski i odštampana u Moskvi u tiražu od 40 hiljada primeraka. Finansirala ju je kompanija Braća Karić.
Pomenutoj kompaniji ni dosad nije manjkalo publiciteta. Od 8. aprila ona se pominje još češće, jer je njena televizija BK Telekom te subote počela da emituje Informativni program. Vesti se emituju na svakih sat vremena, dvaput dnevno na programu je polučasovni Telefakt. Direktor BK Telekoma je Aleksandar Tijanić, urednik Informativnog programa Srđan Đurić. Informativne emisije su dinamičnije i tehnički mnogo doteranije od onih na državnoj televiziji, pa privlače mnoge gledaoce.
Prošle su tri godine od uvođenja međunarodnih sankcija. Zbog njih, ali i zbog ratova u Hrvatskoj i BiH, društveni proizvod u Srbiji pao je sa tri hiljade na hiljadu dolara po stanovniku. Ekonomisti tvrde da se koristi samo trećina privrednih kapaciteta. Jovan Zebić, potpredsednik savezne vlade, saopštava da šteta od secesije četiri republike i sankcija dostiže 150 milijardi dolara. Bombastične brojke ne potkrepljuju se objašnjenjem kako se do njih došlo.
Američko Ministarstvo finansija objavilo je dopunjeni spisak preduzeća i pojedinaca iz Srbije i BiH kojima je zamrznuta imovina i s kojima je američkim kompanijama zabranjeno da posluju. Na spisku ima oko 750 preduzeća i stotinak pojedinaca. Naša borba objavljuje taj spisak u nastavcima čitave dve nedelje. Na njemu su i RTS, agencija Tanjug, Jugoslovenski aerotransport, Pošta, Simpo i Jumko iz Vranja, Geneks, PK Beograd, kragujevačka Crvena zastava, šabačka Zorka, kruševačka Župa...
Među pojedincima na njemu su, pored Miloševića, premijera Marjanovića i njihovih najbližih saradnika, i Dragoslav Avramović, Borka Vučić, Zoran Drakulić, Miodrag Zečević, sva četvorica Karića, Karadžić, Krajišnik, Mladić, Milorad Dodik i mnogi drugi. Na računima u američkim bankama i njihovim filijalama pojedinci imaju možda i milijardu dolara, procenjuju strani mediji. Javnost u Srbiji na osnovu tog spiska - na kojem su navedene tačne adrese i ostali podaci - saznaje da domaće firme imaju nekoliko stotina predstavništava širom sveta, od Pekinga i Vladivostoka do Lihtenštajna, Egipta, Sudana, Turske, Libana i mnogih drugih zemalja. Ta predstavništva su, uz dozvolu ili čak po nalogu vrha vlasti, osnivana radi probijanja blokade. Većina njih korišćena je za pranje novca i razvlačenje državne imovine, odnosno za bogaćenje pojedinaca bliskih režimu - privrednika, diplomata i pripadnika službi bezbednosti.
Nastavlja se
.jpg)
