Izvor: Politika, 03.Jul.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put u EU zavisi od napretka u reformama
Zajedničko je uverenje da Srbija predstavlja ključnu zemlju za stabilnost regiona i da je pokazala političku volju da postane punopravni član evropskih institucija
Karolas Papuljas, predsednik Grčke, danas završava posetu našoj zemlji, kao prvi šef grčke države koji je posetio Srbiju otkako je ponovo samostalna država. Ugledni gost se rado odazvao molbi „Politike" da u intervjuu oceni domete bilateralne grčko-srpske saradnje i evropske perspektive naše zemlje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Gospodine predsedniče, kako vidite današnje odnose između Grčke i Srbije?
Nakon vekova zajedničkog istorijskog puta, veze između naših zemalja postale su neraskidive i bliske. Na polju politike, naši kontakti su više nego česti, a naši stavovi se podudaraju. Moja poseta, naime, potvrđuje veoma dobru klimu između Grčke i Srbije i nadam se da će dovesti do daljeg unapređenja naše bilateralne saradnje, koja posebno poslednjih godina doživljava značajan i višestran podsticaj na svim nivoima, kako na političkom tako i na ekonomskom i kulturnom.
Prilikom mog boravka ovde u prijateljskoj Srbiji, svečano je otvoren ogranak Helenskog fonda za kulturu u Beogradu, čije osnivanje odražava želju dvaju naroda za unapređenjem kulturnih odnosa. Njegov rad biće čvrst temelj ukupnog razvoja naših bilateralnih odnosa i povešće naše srpske prijatelje– a hiljade njih posećuje Grčku svakog leta – da upoznaju bolje našu zemlju i njenu kulturu i da se približe grčkom narodu i njegovoj tradiciji.
Srbija u svim diplomatskim susretima ističe problem Kosova. Kako Grčka gleda na čin jednostranog proglašenja nezavisnosti ovog dela teritorije Srbije?
Neosporna je stalna podrška koju je moja zemlja oduvek pružala Srbiji, u teškoj prošlosti kao i skorije. O pitanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, grčki stav je poznat. Moja zemlja je uvek bila za pronalaženje uzajamno prihvatljivog rešenja, koje bi se zasnivalo na međunarodnom pravu i bilo rezultat dijaloga i pregovora. Rešenja koje bi poštovalo ljudska i manjinska prava i ne bi stvaralo pobednike i pobeđene.
Ekonomski razvoj i poboljšanje životnog standarda, zaštita manjina i poštovanje njihovih prava, kao i zaštita srpskog kulturnog i verskog nasleđa, predstavljaju naše najviše prioritete na Kosovu. Verujemo da ovim ciljevima služi naše učešće u Kforu i u Euleksu.
Kako se Grčka suočava sa posledicama ekonomske krize? Da li će ona uticati na našu bilateralnu ekonomsku saradnju?
Svetska ekonomska kriza ne bi mogla da ne dotakne i Balkan. Značajno je što, i pored teških ekonomskih prilika koje u većoj ili manjoj meri proživljavaju sve zemlje regiona, naši bilateralni privredni i ekonomski odnosi nastavljaju da beleže rast. Ovi odnosi zasnivaju se na stabilnim osnovama i uveravam vas da, sa grčke strane, postoji politička želja ali i neophodno privredno interesovanje, koje ih održava živim i dinamičnim. Optimista sam da će put Srbije ka EU u kombinaciji sa sprovođenjem neophodnih reformi doprineti katalitički –da se koliko god je moguće izbegnu teške posledice po privredni razvoj zemlje.
Što se tiče bilateralne privredne saradnje, činjenica je da se nalazi na veoma dobrom nivou, beležeći poslednjih godina konstantnu stopu rasta, koja će, kako se procenjuje, nastaviti pozitivan trend. Grčka, istovremeno, zauzima visoku poziciju, kako po broju investicija tako i po visini uloženog kapitala na srpskom tržištu, što je čini prvim stranim investitorom. Srbija ostaje jedno od najbitnijih tržišta za grčki izvoz. Naš cilj je da još više intenziviramo bilateralne privredne odnose, proširujući paralelno spektar prisutnih proizvoda.
Shvatajući ovakvu stvarnost, kao i značaj koji ima razvoj privrednih odnosa za političku stabilnost i promociju celog regiona, Grčka je, kao što znate, inicirala i sprovodi jedan, za grčku privredu ogroman, projekat razvojne pomoći, poznat kao Helenik plan (Grčki plan za ekonomsku obnovu Balkana). Verujemo da će sprovođenje ovog projekta pospešiti i olakšati privrednu razmenu među narodima Balkana i, svakako, doprineti njihovom približavanju sa EU.
Vaša se zemlja poslednjih meseci suočava i sa problemom imigranata?
Ekonomska kriza svakako intenzivira problem imigranata, koji pogađa zemlje Sredozemlja, kao i Grčku. Upravljanje tim problemom zahteva evropsku solidarnost, koja se mora pokazati u praksi unapređenjem agencije Fronteks, dakle većim prisustvom brodova za čuvanje morskih granica u Egeju, ali istovremeno i ljudskim pristupom imigrantima, kakav je onaj koji Grčka već pruža u prihvatnim centrima koji postoje, ali i poštovanjem sporazuma o readmisiji koji su potpisani sa nekim zemljama.
Što se tiče proširenja EU, posebno na zemlje zapadnog Balkana: smatrate li da se nalazimo na raskrsnici, u fazi odlaganja procesa proširenja ili ulazimo u novi stadijum pozitivnih dešavanja?
Proširenje predstavlja jednu od najznačajnijih i najuspešnijih politika EU, s obzirom na to da je dovela do stvaranja zone bezbednosti i blagostanja za sve evropske građane. U ovom osetljivom trenutku svetske ekonomske krize i zamora u proširenju, EU potvrđuje da ispunjava svoja obećanja prema zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima. Svakako, put integracije zavisi od napretka u reformama. U svakom slučaju, međutim, proces integracija donosi suštinske koristi kako EU tako i zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima.
Grčka zdušno podržava evropsku perspektivu Srbije, koja predstavlja region od strateškog interesa za moju zemlju. Inače, Grčka je kao predsedavajuća EU izdejstvovala da se 2003. usvoji Solunska agenda, koja konstatuje, na više nego zvaničan način, da budućnost zapadnog Balkana pripada evropskoj porodici.
Zajedničko je uverenje da Srbija predstavlja ključnu zemlju za stabilnost regiona i da je pokazala političku volju da postane puni član evropskih institucija.
Sa naše strane, podržavamo napredak koji ste postigli u sprovođenju neophodnih reformi i izražavamo optimizam da će, uskoro, ovi vaši napori uroditi plodom, omogućavajući vašoj zemlji da se približi evropskim institucijama i ispuni svoju evropsku viziju.
Da li ste optimista o pitanju poboljšanja odnosa između nove vlade BJRM i Grčke?
Što se tiče pitanja imena BJRM, nastavićemo da radimo na njegovom rešavanju u okviru međunarodnog prava. Očekujemo od političkog vođstva Skoplja da konačno pokaže neophodnu političku volju, da pristupi pregovorima u konstruktivnom duhu i da odustane od nacionalističkih i anahronih radnji, u korist blagostanja i napretka građana zemlje suseda.
Tanja Vujić
[objavljeno: 04/07/2009]
