Izvor: Blic, 03.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pumpe bolje od motela
Sutra po podne moći će da se uradi analiza ostvarenja planova za uređenje koridora 10 kroz Srbiju za celu 2008. godinu. Jer, ono što nije urađeno pre prvog ovogodišnjeg talasa putnika iz Evrope u Grčku i Tursku slobodno može da čeka sledeće leto. Statistika je ovakva - godišnje od Beograda do Niša prođe oko 14 miliona putničkih i 4 miliona teretnih vozila, a gotovo tri četvrtine od ovog broja prolazaka odvija se tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << leta kada turski gastarbajteri koriste godišnji odmor u otadžbini. Sledeću grupu po brojnosti, kad je reč o putničkim automobilima, čine turisti koji putuju u Grčku.
Iako se poslednjih meseci sve više govori da vozači zaobilaze Srbiju i opredeljuju se za put kroz Rumuniju i Bugarsku, pravac Salcburg-Ljubljana-Zagreb-Beograd-Niš-Skoplje-Solun, odnosno panevropski koridor 10 ipak je najkraći. Zajedno s kracima Budimpešta - Novi Sad - Beograd i Niš-Pirot-Sofija, ovaj putni pravac bi u teoriji trebalo da predstavlja saobraćajnu kičmu južne i jugoistočne Evrope. Mangupi bi na ovom mestu rekli - kad, međutim...
Od Beograda do granice s Makedonijom ima 400 kilometara, i to rastojanje bez velike potrebe ne može da se prođe bez pauze. Suvisla je pretpostavka da mesto zaustavljanja mora da ponudi hlad, vodu i toalet, a naša ponuda se svodi na nekoliko motela i benzinskih pumpi kojih je sve više. Ukupnom ponudom većina pumpi istiskuju motele, jer osim goriva, na njima mogu da se kupe sitne potrepštine, može se i obedovati, ali i istuširati. I to besplatno!
U njihovom slučaju važi pravilo: što sjajnija fasada i više neona, bolja i sveobuhvatnija usluga. Osoblje, očigledno obučeno na strogim kursevima po evropskim standardima, stiže da i u najvećoj gužvi kaže „izvolite" i „hvala", uredno izda fiskalni račun i kupljeno zapakuje u plastičnu vrećicu. Povećan broj korisnika, međutim, teže podnose toaleti - uniformisane čistačice pred kraj dana u blagom su povlačenju pred gužvom i (ne)kulturnim navikama putnika. Ali, i tada uvek možete računati na tečni sapun i papirne ubruse.
U Mihajlovcu je i restoran, sudeći po onome što se vidi kroz prašnjavo staklo, potpuno opremljen - ali zatvoren. „Turističku ponudu Srbije", ne samo ovde, čine isključivo prodavci voća na improvizovanim tezgama - pola kilograma šljiva dženarika za 50 dinara...
A da bi moglo drugačije svedoči, Etnobašta „Lozovička česma". Već nekoliko godina unazad, naime, turski dnevni listovi, u borbi za tiraž i poverenje svojih čitalaca, sponzorišu mesta za odmor svojih sunarodnika na koridoru 10. Naravno, od partnera u Srbiji zahtevaju ispunjavanje strogih standarda kad je reč o kvalitetu i vrsti usluga, a zauzvrat im daju besplatnu i vrlo efikasnu reklamu.
Bojan Matić, zakupac „Lozovičke česme", kaže da je pripreme za ovogodišnju sezonu počeo u februaru, a da nadzor novinara lista „Sabah" traje od maja.
„Česma" sada turskim gastarbajterima nudi bezbednost na parkingu, auto-servis, prenoćište, hranu, tuševe - i meždžit, prostoriju za obavljanje molitvi... I osoblje koje govori turski, ili bar nemački. U čistoj bašti bifea konobar Ivica Todorović služi čaj u neograničenim količinama - besplatno, a sve ovo nadgledaju tokom cele sezone stalno prisutni novinari „Sabaha". Sve to, kaže Matić, sa srpske strane izneo je sam. Pokušavao je da dobije pomoć neke nadležne državne institucije, ali bili su izbori...
Na istim principima ostvarili su saradnju motel „Nais" i list „Hurijet"...
„Državne institucije", kako god da se stvarno zovu, duž puta su posejale parkinge koji zvrje prazni. Neki birokratski um mislio je da će asfaltirana proširenja pod vrelim suncem nekoga privući da se tu zaustavi. Što se bezbednosti tiče, podrazumeva se da je najveća odgovornost na samim vozačima. Ali, svakako ne samo na njima. Novinari „Blica" od Beograda do Niša nisu na putu primetili nijednu patrolu saobraćajne policije. Ograničenje brzine od 120 kilometara na sat na ovoj deonici niko ne poštuje, a niko ne opominje ni vozače koji su se parkirali u zaustavnoj traci.
Sasvim drugačije je na deonici od Leskovca do graničnog prelaza u Preševu - patrole su česte i, sudeći po broju zaustavljenih automobila, vrlo revnosne. Na ovoj deonici, međutim, pumpe su mnogo ređe, i sve odreda - uz izuzetak nekoliko u vlasništvu Albanca, od Bujanovca do granice - „Jugopetrolove". One velike, blještave, čekaju završetak autoputa.
Dozvole i na granici
U poslovnici AMS, na graničnom prelazu u Preševu, vozači mogu da dobiju međunarodnu vozačku dozvolu, zeleni karton i međunarodno ovlašćenje za upravljanje tuđim vozilom. Časlav Anđelković, koordinator AMS, kaže da procedura traje najduže deset minuta, pa mnogi odlučuju da ova dokumenta neophodna u inostranstvu izvade ovde. Uz uplatu od 1.900 dinara, vozači na istom mestu mogu da podignu karticu AMS, koja im u svim zemljama Evrope garantuje besplatnu popravku automobila, šlepovanje do mesta boravka u Srbiji, besplatan boravak u hotelu za porodicu u slučaju kvara ili nesreće...
