Izvor: Southeast European Times, 01.Dec.2011, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prodaje u Grčkoj vrlo privatna stvar

Optimistična nastojanja da se prikupe prihodi preko privatizacije -- u pokušaju da se pomogne grčkoj ekonomiji -- ne ispunjavaju očekivanja.

01/12/2011

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 1.12.2011.

Smanjenje plata i penzija, povećanje poreza, otpuštanja -- Grčka je probala skoro sve da zadovolji međunarodne kreditore, koji su obezbedili prvi paket spasa u iznosu od 109 >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << milijarde evra, kao i drugi planirani paket spasa od 130 milijardi evra kako bi se zemlja sačuvala od bankrotstva. Privatizacija je, međutim, spora, uprkos sve većem pritisku Trojke EU -- EK, MMF i Evropske centralne banke (ECB) -- koja snosi račun spašavanja Grčke.

Dok se zemlja koprca u dugovima od 344 milijarde evra i deficitu od oko 10 odsto, privremena koaliciona vlada na čelu sa bivšim potpredsednikom ECB Lukasom Papademosom ima zadatak da obezbedi nastavak isplate preko potrebnih kredita i sprovede prateće mere štednje, a planovi za privatizaciju se za to vreme ne odvijaju ni blizu utvrđenog rasporeda i očekivanja.

Šef fonda za privatizaciju TAIPED Janis Kukijadis, izjavio je za SETimes da teška vremena ne idu u korist Grčkoj.

„Znamo da postoji nesigurnost na tržištu“ i to je ograničilo interesovanje kupaca, rekao je on, ali smatra da će uskoro doći do promene. „Ovu privatizaciju naložila je Trojka, a logika je bila da se otplati dug“, rekao je on.

„Logika nije da se prodaje po bilo kojoj ceni. Moramo da pronađemo cenu koja može da donese profit i koja se državi isplati. Sa privatizacijom će doći i mogućnost razvoja i zapošljavanja“, dodao je on.

Grčka Organizacija za konjske trke (ODIE) možda će biti prodata francuskom MPU, ali je Kukijadis rekao da nemačka kompanija Hochtief ne želi da proširi svoj sporazum o upravljanju međunarodnim aerodromom, te da se kasni sa ukupnim ispunjavanjem ciljeva.

„Ako nema značajnijih ponuda, kako bilo ko može da nastavi da koristi državnu imovinu, a da ne bude optužen za rasprodavanje“, pita on. On kaže da je cilj da se 2012. prikupi još 9,3 milijarde evra sada nerealan.

Aliki Muriki, profesorka sociologije na Univerzitetu u Atini, kaže da kupci znaju da je Grčka očajna i možda čekaju da kupuju po izuzetno niskim cenama izazvanim situacijom u kojoj se zemlja nalazi.

„Trenutak je vrlo loš. Mnogi pokušaji privatizacije trebalo je da se odigraju ranije, kada su cene bile mnogo veće“, rekla je ona za SETimes.

Muriki navodi da su neke poslovne operacije koje je vodila država tako loše obavljane da bi ih trebalo prodati kompanijama koje znaju kako da prave profit.

„Francuzi su zainteresovani za kupovinu železnice i mnogo su bolji u vođenju železnica nego mi“, kaže ona.

OSE će izgubiti preko 231 milion evra ove godine, a ima ukupan dug od 10,7 milijardi evra -- što je rezultat višedecenijskog saobraćanja skoro praznih vozova na nekim linijama i plaćanja nekih radnika čak 60.000 evra godišnje, što je pet puta više od plate nastavnika.

Muriki, međutim, ukazuje da Grčka nema puno izbora. „Da li je bolje prodati imovinu po manjoj ceni ili bankrotirati“, pita ona.

Grčka se nada da će potencijalni kupci videti priliku u tome. OPAP je u novembru platio vladi 474 miliona evra za licencu za 35.000 terminala za video lutriju i vlada želi da proda 34 odsto tog posla. Grčka je prethodno prikupila 390 miliona evra prodajom 10 odsto udela u balkanskom telekomunikacionom gigantu OTE nemačkom Dojče telekomu.

To nije bilo lako, jer su sindikati pružali otpor i protivili se predstojećoj prodaji. Vlada planira da u narednih deset godina zaradu od državne lutrije prebacuje u kompaniju ograničene delatnosti osnovanu u specijalne svrhe. Deonice kompanije prodavaće se privatnim investitorima.

Haralambo Cardanis, direktor Instituta za ekonomske i međunarodne odnose u Atini, izjavio je za SETimes da su Grčka i Trojka u velikoj meri precenile vrednost grčke imovine tokom krize.

„Procedure nisu bile spremne i nije bila spremna nova agencija za prevazilaženje ogromnih poteškoća u prodaji nekih objekata. Nije sasvim jasno šta oni pokušavaju da urade“, rekao je Cardanis, dodajući da „oni ne žele da prodaju jeftino i zato sada nisu ambiciozni, što čak i Trojka razume“.

Ministar energetike Jorgos Papakonstantinu izjavio je krajem oktobra da će Grčkoj biti potrebno sve što može da dobije, jer mnoge državne nekretnine i objekti donose zemlji ogromne gubitke.

Ti entiteti i državne nekretnine, mada nisu takva blaga kao što je Akropolj, uprkos zahtevima nekih nemačkih kritičara sada se smatraju nekom vrstom delimičnog spasa od ekonomskih nevolja ako bi mogli da se prodaju ili iznajme.

Tu spadaju neki unosni entiteti, kao što je projekat Helios za proizvodnju solarne energije snage 10 gigavata, podstaknut nemačkom investicijom, za koji je Trojka rekla da bi mogao da donese 15,7 milijardi evra za plaćanje duga, ali bi razvoj projekta mogao da potraje do 2050. godine.

Vasilis Ksenakis, sekretar za nacionalne poslove najvećeg sindikata javnih radnika u zemlji ADEDI, kaže da se njegovi članovi bore za ekonomski opstanak na više frontova, nakon smanjenja plata i penzija, povećanja poreza i niza predstojećih otpuštanja hiljada radnika i da privatizacija predstavlja još jednu brigu.

On je dodao da usluge koje pruža javni sektor treba da ostanu pod vladom. „Borimo se za beneficije, za svoje plate“, rekao je on za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...