Izvor: Politika, 06.Feb.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisak ECB ne menja stavove Grka
Atina odbacila zahtev Berlina da Grčka odustane od svojih zahteva da se pregovora o drugačijoj otplati duga
Od našeg dopisnika
Atina – Potez Evropske centralna banke (ECB) da pojača pritisak na Grčku i poskupi njena zaduživanja zvanična Atina je okarakterisala kao „svojevrstan politički pritisak” i poručila da takav „metod lobiranja neće imati mnogo uticaja na finansijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sistem Grčke i likvidnost banaka”.
Odluka ECB da od 11. februara više ne prihvata grčke obveznice kao kolateral za pozajmice komercijalnim bankama izazvala je poskupljenje grčkog pristupa finansijskim resursima. Uprkos tome, grčko ministarstvo finansija tvrdi da to neće negativno uticati na dalji razvoj u finansijskom sektoru niti na namere Atine da nastavi pregovore sa međunarodnim poveriocima da se napravi prelazni sporazum, a Grčkoj ostavi vremena i fiskalnog prostora da sprovede zamišljene promene i obnovi privredu.
U saopštenju ministarstva se poručuje da vlada građanima garantuje ekonomsku i socijalnu stabilnost i da neće pokleknuti pod bilo kakvim pritiscima sa strane.
U sedištu ECB u Frankfurtu odluka je predstavljena kao način da se Atina izoluje sve dok ne postigne novi sporazum oko mera reformi. Time se praktično, kako prenose ovdašnji mediji, sav teret prebacuje na Atinu i centralnu banku Grčke koja sada mora da finansira banke.
Kako piše list „Katimerini”, grčke banke mogu da dođu do sredstava preko evropskog programa hitne pomoći za likvidnost (ELA), koji je pod kontrolom grčke centralne banke, s tim što su troškovi za banke mnogo viši – 1,55 odsto kamate u odnosu na dosadašnjih 0,05 procenata na kredite ECB.
Osim toga, grčka vlada je odbacio zahtev Berlina, koji je kroz saopštenje nemačkog ministarstva finansija, od Atine tražio da odustane od svojih zahteva da se pregovora o drugačijoj otplati duga i da ostane verna obavezama iz prethodnog sporazuma sa poveriocima. Zvanična Atina ističe da se to ne uklapa u planove i obaveze nove vlade i obećanja date narodu, i da nimalo ne doprinosi ideji o potrebi obnove privrede i ekonomskog rasta kao prioriteta kabineta Aleksisa Ciprasa.
U izvorima bliskim vladi precizira se da je nemoguće prihvatiti nemačke preloga da se dalje smanjuju penzije i sprovode surove mere štednje na koje je pristala prethodna vlada. Istovremeno, izražava se spremnost ali i nada da će pregovori biti produženi i pronađeno zajedničko i za sve prihvatljivo rešenje.
Potez ECB bio je i tema razgovora i u parlamentarnim grupama odmah posle polaganja zakletve novih 300 poslanika grčkog parlamenta u kojem Ciprasova vlada ima podršku 162 poslanika. U trenutku zakletve, pred arhiepiskopom Jeronimusom našao se ovog puta i Cipras, ali za razliku od ostalih nije primio blagoslov kao ni prilikom polaganja premijerske zakletve kada je zahtevao izostanak verskog obreda. Svi poslanici Sirize i Komunističke partije položili su samo građansku zakletvu.
„Grčka više nije uboga zemlja koji će da sluša diktate sa strane, već partner koji će poštovati pravila igre ali koji u isto vreme očekuje da se uvažava volja naroda”, poručio je Cipras u svom prvom obraćanju u parlamentu.
On je istakao da je za samo deset dana vlada pružila narodu nadu, a na međunarodnom planu postala,kako je rekao, „polazna tačka u razgovorima o dosadašnjoj politici ekonomskog apsurda zasnovanog isključivo na merama štednje, ali ne i privrednog rasta”.
„Grčka sada ima svoj glas, svoje mesto u pregovorima na kojima želi da se konačno opozove `trojka` i okonča politika zastoja”,izjavio je Cipras i podsetio da u i izvan Grčke ima onih koji misle da bi „narod i dalje trebalo da bude u ulozi laboratorijskih životinja na kojima se isprobavaju varvarske mere”.
Novi parlament na čijem je čelu žena, provereni Sirizin kadar Zoe Konstantinopulu, ima 134 nova člana koji su se prvi put našli u poslaničkim klupama, mnogo mladih ljudi –među kojima i 69 žena.
Poslanici će imati mnogo posla oko novih zakona koji će se po hitnom postupku naći na razmatranju, a tiču se povećanja „minimalca” na 741 evro, vraćanja na posao nezakonito otpuštenih državnih službenika, niz poreskih propisa koji treba da olakšaju kupovinu prve nekretnine... Takođe, po ubrzanom postupku mora da se stave na glasanje kandidature za predsednika Grčke jer Karolosu Papuljasu mandat ističe 13. marta.
------------------------------------------------------------
Putin pozvao Ciprasa u Moskvu
Atina – Premijer Cipras dobio je poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da što pre poseti Moskvu i da sa domaćinima razgovara o jačanju bilateralne saradnje i ekonomskim problemima. U telefonskom razgovoru Ciprasa i Putina bilo je reči o sudbini gasovoda, evropskim i međunarodnim problemima. Kako prenose grčke agencije, istaknuta je spremnost da se konstruktivno sarađuje u svim oblastima koje mogu da doprinesu uspešnijem rešavanju evropskih i svetskih problema.
Atina je odbila direktnu finansijsku pomoć Rusije i uopšte nova zaduživanja, ali je jasno stavila do znanja da je jako zainteresovana za jaču i bolju ekonomsku saradnju sa Moskvom. Takođe, poručila je da neće omekšavati svoj stav kada je reč o eventualnim novim sankcijama protiv Rusije zbog eskalacije krize u Ukrajini. Kako je to izjavio ministar odbrane Panos Kamenis, „Grčka ostaje verna NATO-u, Evropi –ali i Rusiji!”
Jasmina Pavlović Stamenić
objavljeno: 06.02.2015.
