Izvor: Politika, 20.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pretnja Iranu diže cenu nafte

Velika vojna vežba Izraela na Mediteranu uzdrmala svetske berze nafte. – Paprena cena benzina u godini predsedničkih izbora pokrenula istorijsku debatu u SAD

Vest „Njujork tajmsa” da je Izrael početkom meseca uvežbavao veliki napad na nuklearna postrojenja Irana, izazvala je juče novi potres na svetskom tržištu nafte. Informacija da je preko 100 izraelskih ratnih aviona F-16 i F-15 na prostoru istočnog Mediterana i delu teritorije Grčke proveravalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preciznost mogućeg udara na Iran, digla je cenu barela za 2,55 dolara na oko 134,48 američkih dolara. Dramatična vest američkog dnevnika o novom nivou borbene gotovosti izraelske armije potvrđuje bojazan na svetskim berzama da će geopolitički faktori, pogotovo rast napetosti na Srednjem istoku, uticati na dalji, verovatno nezadrživi rast cene strateške sirovine. Nagoveštaji da bi Saudijska Arabija posle vikend-samita u Džedi ipak mogla da udovolji zahtevima SAD i poveća dnevnu proizvodnju za najmanje 200.000 barela, nije juče presudno uticala na trend cene barela.

U međuvremenu, istorijski skok cene nafte na svetskom tržištu nagnao je Ameriku da pokrene istorijsku debatu o neiskorišćenim domaćim rezervama crnog zlata.

Amerika nikom na svetu, pa ni sebi, ne može da objasni zašto basnoslovne rezerve nafte kojima raspolaže priobalje SAD – već punih 27 godina ne koristi, upozorio je ovih dana ugledni američki dnevnik „Vol strit džornal”.

Debata o neiskorišćenim, a impozantnim rezervama nafte duž američkog priobalja buknula je ove sedmice na inicijativu predsednika Džordža Buša mlađeg, baš uoči istorijskog Samita vodećih proizvođača nafte, potrošača, investitora i berzanskih spekulanata povodom paprene cene barela (oko 140 dolara), zakazanog za 22. juni u saudijskom letovalištu Džedi.

Negovani primorski pejzaži: od ekskluzivnog Malibua na Pacifiku, preko zapadne obale Floride do aristokratskog Ki Biskejna na Atlantiku i arktičkih rezervata, nedre preko 86 milijardi barela rezervi nafte i verovatno preko 60 biliona kubnih stopa prirodnog gasa – odavno znaju u američkom Nacionalnom savetu za naftu.

Odlukom Kongresa SAD 1981. godine – u vreme kada je galon benzina na američkim pumpama stajao 1,28 dolara – sva istraživanja nafte i gasa u priobalju Amerike do 200 milja pučine, zabranjena su – zbog brige o zaštiti ljudske sredine. Prizori netaknute prirode letovališta američkih bogataša prevagnuli su tada, u eri jeftine nafte, nad strateškom potrebom dugoročnog obezbeđivanja sirovine za milionsko tržište SAD.

Moćne naftne kompanije zapadnog sveta, predvođene američkim Ševronom, Ekson Mobilom i Teksakom, glavninu globalne potere za naftom usredsredile su od tada na druge delove sveta: od Saudijske Arabije i Angole do Kazahstana i Brazila.

Dremež na bogataškim naftonosnim obalama SAD prenuo je tek ovih dana gnev prosečnog Amerikanca koji u godini predsedničkih izbora plaća preko četiri dolara za galon goriva. Na isteku mandata, predsednik SAD Džordž Buš mlađi otvorio je, naime, ove sedmice temu koju je inače „zakovao ” njegov otac Džordž Buš stariji, u vreme dok je stolovao u Beloj kući.

„Amerikanci imaju pravo da se pitaju koliko benzin treba još da poskupi pa da Kongres, u kome demokrate imaju većinu, nešto ne preduzme. Na primer da ukine moratorijum na zabranu istraživanja nafte u priobalju SAD. Ako Kongres do raspusta, koji počinje 4. jula, ne ukine taj moratorijum, moraće da objasni američkoj naciji šta bi po njima trebalo da se još desi pa da učine nešto”, upitao se Džordž Buš mlađi, dovodeći u pitanje opravdanost zakona koji je njegov otac „iz ekoloških razloga” uveo, a Bil Klinton predsedničkim dekretom učvrstio sa rokom važenja do 2012. godine.

Na američkoj političkoj sceni, pitanje da li istraživati naftu u priobalju SAD ili ne, staro je više decenija. Vođa demokrata u Kongresu Nensi Pelozi je Bušov iznenadni iskorak ka liberalizaciji istraživanja nalazišta petroleuma u teritorijalnim vodama SAD odbacila kao predizborni manevar, ponovo u službi interesa velikih naftnih kompanija SAD. U međuvremenu, vest da SAD poseduje veliko naftonosno blago, a ne koristi ga, naišla je širom sveta na ozbiljnu kritiku.

„S kojim pravom SAD i zapadni svet danas traže od OPEK-a, a pre svega od Saudijske Arabije, da poveća proizvodnju nafte, kada sopstvene primorske rezerve nisu osetno okrnjili? Zašto Zapad kritikuje izvoznike nafte što sve više brinu da deo današnjih petro-rezervi ne stave odmah na raspolaganje tuđim industrijama, već ostave potomcima za eksploataciju u nekoj budućnosti?” Saudijski dnevnik „Dar al Hajat” – uoči velikog samita lidera vodećih svetskih proizvođača, kupaca, investitora i berzanskih spekulanata 22. juna u Džedi – nema odgovor na ove dileme. Najveći svetski izvoznik nafte (oko devet miliona barela dnevno) i najuticajnija članica OPEK-a (udruženje 13 vodećih petro-snabdevača sveta), Saudijska Arabija ozbiljno upozorava da paprena cena nafte na globalnom tržištu nije rezultat poremećaja u ponudi i potražnji. „Nafte na tržištu ima sasvim dovoljno. Svet, dakle ne samo OPEK ili Saudijska Arabija, mora da preuzme svoj deo odgovornosti za sadašnje ćudljivo stanje na globalnom tržištu nafte”, prenosi „Dar al Hajat”.

Spekulacija globalnih berzi da bušotine širom sveta ubrzano presušuju, inače jedan od glavnih katalizatora sadašnjeg, istorijskog skoka cene barela (blizu 140 američkih dolara), sada iz ugla nedodirnutih petro-rezervi SAD i dobrog dela Evrope, gube na uverljivosti. Nije čudo što američki državni sekretar Sem Bodman ne očekuje mnogo od predstojećeg samita u Džedi. Venecuela, jedan od vodećih američkih snabdevača naftom, već je najavila da neće poslati predstavnika u Džedu. „Nema razloga da izlazimo u susret zahtevima Zapada”, naglasio je ministar energetike Ramirez.

„SAD ne očekuju da će Saudijska Arabija posle samita u Džedi znatnije povećati proizvodnju. Izgledi da nafta na svetskom tržištu znatnije pojeftini nisu veliki”, tmurno je najavio Bodman.

-----------------------------------------------------------

Zapadni naftaši na mala vrata u Iraku

Da li se irački rat isplatio kvartetu vodećih naftnih firmi zapadnog sveta? Koristeći rupu u iračkom zakonodavstvu, četiri kompanije Ekson Mobil, Šel, Total i Britiš petroleum nadaju se da će se od jula vratiti na bušotine sa kojih ih je pre 36 godina oterao pokojni Sadam Husein, piše „Njujork tajms". Petro-kvartet ovih dana privodi kraju dugogodišnje pregovore sa iračkom državnom naftnom kompanijom: potpisivanje sporazuma o povratku na neka od najbogatijih nalazišta najkvalitetnije nafte na svetu očekuje se 30. juna. Činjenica da su brojne ruske, kineske, malezijske kompanije prijavile interes da pokrenu novi talas petro-istraživanja u Iraku nije bila dovoljna za pokretanje javnog tendera za buduće koncesije. U obrazloženju predstojeće odluke o dodeli basnoslovno vrednog posla zapadnom naftaškom kvartetu, iračka državna petro-kompanija navodi da stručnjaci Ekson Mobila već pune četiri godine daju besplatne savete domaćoj industriji. Američka ambasada u Iraku odbila je da komentariše pitanje da li je američki savetnik pri iračkom ministarstvu nafte uticao na najavljenu odluku o dodeli posla. Irak planira da do kraja 2008. pokrene izvoz tri miliona barela nafte dnevno.

-----------------------------------------------------------

Kinesko poskupljenje uzdrmalo svetske berze

Kini je juče uspelo što Americi već mesecima ne polazi za rukom: da jednom vešću obori cenu nafte na svetskom tržištu, piše jučerašnji „Vol strit džornal". Naime, SAD već mesecima bezuspešno vrše pritisak na vodeće izvoznike da povećaju proizvodnju i tako utiču na obaranje cene nafte. Svetske berze juče su munjevito reagovale na vest da je Kina povećala maloprodajne cene goriva za čak 18 odsto. Na vest o tom poskupljenju, prvom od novembra 2007. godine, cena barela na svetskim berzama pala je za čak 4,75 dolara na 131,93 dolara. Poskupljenje goriva na tržištu drugog svetskog kupca nafte, na berzama su protumačili kao moguću šansu za obuzdavanjem kineskih apetita za „crnim zlatom".

Zvanični Peking je najnovije poskupljenje benzina obrazložio potrebom da obuzda rastuću potrošnju energije i zaustavi rast inflacije. Sa novom cenom od 75 američkih centi za litar, benzin je u Kini i dalje za četvrtinu jeftiniji nego u SAD i za trećinu nego u Velikoj Britaniji. Većina analitičara je očekivala da Peking neće menjati subvencionisane cene goriva do Olimpijskih igara u avgustu, da bi izbegla bilo kakav nagoveštaj socijalnih nemira.

Tanja Vujić

[objavljeno: 21/06/2008]

Nastavak na Politika...