Izvor: B92, 26.Sep.2011, 16:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preti li Sloveniji grčki scenario?

Ljubljana -- Nakon što je Mudis smanjio ocenu boniteta Slovenije posle pada vlade, u slovenačkoj javnosti se sve češće postavlja pitanje da li državi preti "grčki scenario".

Mediji danas donose i optimistička predviđanja ekonomista, predstavnika sindikata i poslodavaca, koji tvrde da je zemlja daleko od najcrnjeg scenarija, ali i upozoravaju da što pre treba dobiti stabilnu novu vladu i hitno sprovesti strukturne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << refrme, ojačati privredu i povećati prilive od poreza.

Slovenija se nalazi na osmom mestu u Evropskoj uniji (EU) po rastu javnog duga.

Predsednik Saveza slobodnih sindikata Slovenije Dušan Semolič kaže da "iz sniženja bonitetske ocene proizilazi da problem Slovenje nije radno pravno zakonodavstvo ili penzioni sistem, već nefunkcionisanje banaka, što predstavlja najveću prepreku privrednom rastu," a za to je "najviše odgovorna država koja ima glavnu reč u dve najveće banke."

Bivši ministar privrede Matej Lahovnik je u današnjem izdanju lista "Dnevnik" rekao da "Slovenija može izbeći grčki scenario tako što bi prekinula trend brzog rasta javnog duga."

"Ključno je da dobijemo što pre novu stabilnu vladu, koja bi dobila mandat i za manje poželjne mere," reko je Lahovnik i dodao da "treba početi sa prestruktuiranjem javne potrošnje, smanjiti troškove i broj ministarstava kao i ukinuti neke agencije i službe."

Bivši ministar takođe smatra da je potrebno na srednji rok izvesti ključne strukturne reforme, pri čemu misli na "reforme zdravstva, penzionog sistema i reformu socijalnih transfera,". Na strani prihoda po njegovom mišljenju potrebna je "celovita reforma poreskog sistema" kojim bi bili najviše oporezovani najbogatiji, njihov luksuz i nepokretnosti, koji se koriste isključivo kao ulaganja.

Da Slovenija nije ni blizu grčkog scenarija smatra i predsednik Privredne komore Slovenija Samo Hribar Milič, ali je i upozorio da se može desiti da Slovenija "završi kao Grčka, ukoliko se što pre ne realizuju reforme.

Bivši ombudsman za ljudska prava Matjaž Hanžek je, pored ostalog, mišljenja da "krizu ne smemo rešavati rezanjem troškova već povećanjem broja zaposlenih."

Bivši ministar finansija Dušan Mramor ističe da "nismo još ni blizu grčkog scenarija, ali će problem nastati ako se nastavi sadašnji trend." Jer, kako je rekao, za dve godine je javni dug narastao sa dvadeset na 45 odsto, što bi moglo, ukoliko ne budu preduzete mere da za dve, tri godine dodje na šezdeset ili sedamdeset odsto.

"Moramo priznati da s obzirom na BDP imamo previsoke plate, penzije i socijalne transfere," još je rekao Maramor i dodao da "treba bitno više ulagati u znanje, smanjiti administrativne prepreke i učiniti sistem efikasnijim."

Nastavak na B92...

Capital.ba: Prijeti li Sloveniji grčki scenario?