Izvor: Blic, 24.Feb.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prete li masovni otkazi
Zoran Luković
Da li Zoran Drakulić, koji svakako jeste ozbiljan čovek sa ozbiljnom poslovnom imperijom, liči na Kasandru. Naravno, ne na onu damu iz nekadašnje istoimene španske serije koja je ovde obarala rekorde gledanosti, već na grčku boginju Kasandru koja je znala kakva će biti budućnost, ali joj, avaj, niko nije verovao. Veruju li „kralju Dunava”, vlasniku Valjaonice bakra u Sevojnu i posedniku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Ist pointa”, naši zvaničnici i kreatori ekonomske politike kada je javno rekao: „Predviđam da će 50 odsto srpskih preduzeća do juna biti zatvoreno, jer neće moći da servisiraju svoje obaveze”. Da li kao što je Prijamova kći Kasandra uzalud videla „zlo koje se sprema” i gospodin Drakulić priča u vetar. Da li je njegova tvrdnja realna ili je reč o preterivanju?
Zna se da je prošle godine u Srbiji je osnovano 11.248 privrednih društava, što je pet odsto manje nego 2007. godine, a ugašeno je skoro 3.000 firmi ili 40 odsto više nego godinu dana ranije. Taj negativni trend se zbog krize samo ubrzava, ali se i širi spektar razloga koji podrivaju zdravo poslovanje. Ovih dana medijima kruži vest o firmama koje ne mogu da servisiraju svoje dugove i kojima preti postupak stečaja. Oko 40.000 preduzeća i preduzetnika ima problema sa održavanjem dnevne likvidnosti i preti im opasnost da se nađu na spisku od 58.000 firmi čiji je račun blokiran. Ako se to desi, strašno mnogo ljudi će ostati bez posla, pa će crne prognoze Unije poslodavaca s početka godine o 120.000 onih koji ce izgubiti radna mesta, pred leto ličiti na optimizam.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić zvanično je izjavio da je broj „nezaposlenih lica u Srbiji u decembru povećan za 9.195”. U poslednjem tromesečju protekle godine bilo je, ocenio je doktor ekonomskih nauka Miroslav Zdravković, masovnih otpuštanja u Srbiji, ali je „rast iskazane nezaposlenosti neutralisan daljim brisanjem sa spiskova osoba koje aktivno ne traže posao”. Administrativno-pisarskim potezima, smatra Zdravković, smanjen je broj zvanično nezaposlenih lica sa 930 na 730 hiljada. Mnogo, nema šta. Ali kao i mnogi drugi nosioci vlasti, tako i pomenuti visoki državni činovnik, kao da u javnim istupima više misli na stranačko-političke efekte svojih reči, nego na činjenice. Statistika je čudo i osim što je ozbiljna naučna disciplina, često služi za dokazivanje nedokazivog zbog, u suštini, političke koristi na kratak rok.
U januaru su najviše podbacili očekivani prihodi od naplaćenog poreza na dobit preduzeća. U budžet je po ovom osnovu uplaćeno dve milijarde, odnosno samo 80 odsto projektovanog prihoda od 2,5 milijardi dinara. Praktično, to govori da su firme podbacile s prihodima. Loše posluju, mnogo duguju i efekti su adekvatno nepovoljni. Istina, Vlada je spremila paket mera za kreditiranje proizvodnje, ali ni tu baš nije sve kako bi trebalo, smatraju oni koji bi taj novac trebalo da koriste. Privrednici misle i to već javno pričaju, da su umesto zaokruženog paketa mera, dobili od Vlade samo obaveštenje da se kod banaka raspitaju za uslove kreditiranja. Oni dalje konstatuju i pitaju zbog čega su pozajmice sa subvencionisanom kamatom predstavljene kao pomoć, jer se dodeljuju pod uslovima koji su na zapadu odavno sasvim uobičajeni. Ovim rezervama valja dodati i činjenicu, da veliki broj nelikvidnih preduzeća neće imati šta da traži kod banaka, jer jednostavno neće ispunjavati stroge kriterijume za dodelu kredita, pa se mere Vlade svode na dobre namere i male efekte.
Dakle, slab priliv javnih prihoda, velika nelikvidnost privrede i mere koje imaju u startu neke nepovoljne aspekte, ukazuju, prema mišljenju ekonomista, na to da kriza jeste i da će biti veoma ozbiljna. Ali, ako budemo blizu granice recesije, što nije isključeno, vrlo je lako zaključiti da će mnoge firme biti zatvorene i da će biti masovnog otpuštanja zaposlenih.
Da li reči gospodina Drakulića liče na Kasandrinu sposobnost da vidi budućnost, nije od neke važnosti. Međutim, njegovo i upozorenja drugih ljudi iz sveta poslovanja, njihov strah od lomova, direktan su razlog da se Vlada još ozbiljnije, odgovornije, preciznije i, što je najvažnije, delotvornije pozabavi krizom čijem se vrtlogu približavamo. Pitanje kako rešiti mogući problem nekoliko stotina hiljada novih nezaposlenih uz postojeći broj od blizu miliona, traži hitan i jasan odgovor Vlade.
Poslednja istraživanja koja su tretirala krizu i mišljenje javnosti o tome šta nas čeka, izgleda ne daju kredibilitet dosadašnjim izjavama zvaničnika i njihovim podacima. Polovina populacije su pesimisti koji veruju da će kriza uticati na Srbiju i trajati od dve do tri godine. Oni misle i „da najgore još nismo videli” i da će efekat krize biti veći nego u razvijenim zemljama. Jesu li u pravu, pitanje je za Vladu. Novi zakon o zapošljavanju koji Vlada predlaže, osim što je obaveza usaglašavanja sa standardima Evropske unije, predstavlja samo početak celovitog odgovora na problem nezaposlenosti koji će stići Srbiju.
