Izvor: RTS, 09.Avg.2009, 05:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (09. 08. 2009.)
Press: Drama na Zakintosu: Srpski turisti u karantinu!!!, Politika: Regionalne stranke – „tražena roba”, Novosti: Prve akcije NIS, Blic: Svi ćemo plaćati za otetu imovinu, piše dnevna štampa
Drama na Zakintosu: Srpski turisti u karantinu!!!
Grupa srpskih turista koja se trenutno nalazi na grčkom ostrvu Zakintos obolela je od virusa svinjskog gripa, dok se neki od njih nalaze u karantinu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << saznaje Pres nedelje. Prijatelji obolelih turista javili su se juče našoj redakciji i ispričali da se, prema prvim informacijama koje su dobili, sumnja da je u kontakt sa virusom došlo oko 50 turista iz naše zemlje, ali da se još ne zna tačan broj zaraženih, pošto doktori ne odbacuju mogućnost da se u nekim slučajevima radi o običnoj prehladi.
- Skoro cela grupa koja otputovala jednim autobusom iz Beograda na Zakintos dobila je grip. Većina je otišla kod lokalnih doktora i zatražila pomoć, a neki su već dobili terapiju. Za sada još ne znamo kakva je dalja procedura oko lečenja i kako ćemo se vraćati u Srbiju - rekao je za Pres jedan momak koji sa devojkom letuje na Zakintosu.
Epidemiolog Branislav Tiodorović, član Radne grupe za pandemiju, kaže da još nisu dobili zvanične informacije od grčkih vlasti o slučaju zaraženih Srba. On objašnjava da će ovu informaciju moći da potvrde tek kada ministarstvo zdravlja Grčke takvu informaciju prosledi Ministarstvu zdravlja Srbije ili ako iz kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Atini stigne potvrda u kancelariju SZO u Beogradu, jer tako nalaže procedura.
- Nema razloga za paniku. Ako bude potvrđeno da su naši turisti na Zakintosu oboleli od gripa, procedura nalaže da nema transporta natrag u Srbiju, jer se je propisano da se uvek leče tamo gde ih bolest zadesi. Ako bude težih slučajeva, oni će biti smešteni u bolnicu, najverovatnije u Solunu. Treba da se ponašaju prema uputstvima koje im budu dali. Grci primenjuju iste metode, lekove i proceduru kao i mi u Srbiji, uostalom kako je propisala SZO. Takođe, ne treba da bude panike ni kada se oni vrate u zemlju, jer ako su preležali grip, onda više nema opasnosti. Ako neki dođu bolesni, njih ćemo izolovati - objašnjava Tiodorović.
Jovica Čekić, konzul Republike Srbije u Atini, kaže za Pres da u našu ambasadu nisu stigle informacije da je došlo do masovnijeg oboljenja od novog gripa među srpskim turistima, nigde u Grčkoj, pa ni na Zakintosu.
Regionalne stranke - „tražena roba"
Članice vladajuće koalicije koje su dosad međusobno „ratovale" oko zakonskih predloga, ali i oko podele izbornog plena, od jeseni bi mogle da se sukobe na još jednom frontu. Čak tri, od sedam stranaka koje imaju predstavnike u Vladi Srbije, (G17 plus, SPS i SDP) naime, nameravaju da se „prošire" manjim regionalnim strankama. Regionalne stranke, sa druge strane, svesne toga da su „tražena roba", ne žele da se olako prepuste većim partnerima, pokušavaju da sačuvaju svoju autonomiju na lokalnom nivou, a istovremeno žele prethodno da se povežu i sa drugim regionalnim strankama i koalicijama, kako bi ojačali pregovaračke pozicije.
Najdalje je u pripremama za „proširenje" otišla G17 plus, koja je je već počela pregovore sa strankom Zajedno za Šumadiju, kragujevačkog gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, Koalicijom za Pirot Vladana Vasića i Pokretom „Živim za Krajinu" Boška Ničića. Poslednji se tim razgovorima priključio i predsednik „Hemofarma" i lider Vršačke regije Miodrag Babić. Njih četvorica su nedavno večerali u Beogradu sa liderom G17 plus Mlađanom Dinkićem, što za „Politiku" potvrđuje i portparol Zajedno za Šumadiju Zoran Palčić.
Prema nezvaničnim informacijama, Dinkić je bio u pregovorima i sa jagodinskim gradonačelnikom i liderom Jedinstvene Srbije Draganom Markovićem Palmom. Ta priča je, međutim, završena onog trenutka kad je Marković rekao da neće podržati izmene Zakona o informisanju na kojima Dinkić insistira. Lider G17 plus je, kako „Politika" nezvanično saznaje, predsednika JS o prekidu razgovora na tu temu obavestio SMS-om.
Kongres nove stranke trebalo bi da bude održan u novembru, a pripreme za njegovo organizovanje počeće već u septembru, do kada će biti poznato i ime nove stranke. Mada se spekulisalo da bi njen naziv mogao biti „Unija regiona", verovatnije je da će u nazivu stranke ostati samo reč „unija".
Na formiranju nove stranke socijaldemokratske orijentacije radi i Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratske partije, ali on neće „kopirati" Dinkića i neće objedinjavati postojeće manje stranke. Nakon što je propalo spajanje SDP sa Demokratskom strankom u konfederaciju stranaka, Ljajić je, kako „Politika" saznaje, odlučio da novu stranku pravi oslanjajući se, pre svega, na privlačenje istaknutih pojedinaca. Njihova imena se, međutim, još drže u tajnosti, a javno se za svrstavanje uz Ljajića izjasnio samo Zoran Dragišić, predsednik Nezavisnih socijaldemokrata.
U „poteru" za novim partnerima dala se i Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića, koja je, baš kao i Ljajićev SDP i Dinkićev G17 plus, stupila u kontakt sa predsednikom Opštine Pirot i liderom lokalne koalicije Vladanom Vasićem koji se, međutim, kako kaže, još nije nikome obećao.
Ni veće stranke još nisu sigurne kako će uspeti da se izbore sa „autonomaštvom" regionalnih lidera, kao što nisu sigurne ni da li će im se savez sa njima isplatiti na izborima. U većini stranaka koje bi da se „šire", naime, svesni su da njihovi potencijalni partneri nose sa sobom određeni broj glasova, ali nisu uvereni da će se svi oni preliti i njima, ukoliko do fuzije dođe. A na pitanje zbog čega onda ulaze u takve projekte, kao po pravilu, odgovaraju da bi na taj način, pored ostalog, stvorili neku vrstu utočišta za pojedine jače lokalne predstavnike velikih stranaka koji bi u jednom trenutku mogli da se odmetnu od stranačkih centrala u Beogradu. A taj trenutak bi, prema njihovim procenama, mogao da nastupi onog trenutka kad se krene u regionalizaciju Srbije.
Nema sumnje, takođe, da sadašnji partneri demokrata u Vladi Srbije, žele da se na vreme pripreme i za neke buduće izbore, o kojima navodno niko ne razmišlja, kako bi u novoj podeli vlasti imali što veću ulogu, bez obzira na to ko bi im bio „stariji" partner.
Prve akcije NIS
Svi građani koji su ostvarili pravo na besplatne akcije kao i zaposleni u Naftnoj industriji Srbije dobiće deonice NIS-a do kraja ove godine - potvrđeno je "Novostima" u nadležnom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
- Ostaje da se do kraja raščiste neki tehnički detalji oko utvrđivanja konačnog spiska radnika i građana koji su stekli pravo na besplatne akcije - kaže za "Novosti" Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, i dodaje da bi ovaj posao mogao biti okončan do kraja septembra.
Ćirić ističe i da su novi predstavnici ruskog "Gaspromnjefta" u NIS-u izuzetno kooperativni po pitanju okončanja posla podele besplatnih akcija.
Građani, kao i zaposleni će akcijama NIS-a moći da trguju na berzi, ali i da u dogledno vreme iste prodaju predstavnicima ruskog suvlasnika u Naftnoj industriji. Jer, kako je potvrđeno "Novostima", kupoprodajni ugovor o prodaji 51 odsto akcija NIS-a predviđa i obavezu ruskog "Gaspromnjefta" da u roku od 24 meseca od momenta ulaska u nacionalnu naftnu kompaniju objavi javni poziv za preuzimanje svih akcija ove firme.
To bi, po mišljenju stručnjaka, bilo i pravo vreme za prodaju deonica NIS-a. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, prema tvrdnjama državnog sekretara Nebojše Ćirića, već je pripremilo i nacrt izmena postojećeg zakona o podeli besplatnih akcija.
- Jasno je da se postojeći zakon mora menjati, odnosno prilagoditi efektima svetske ekonomske krize - naglašava Ćirić. - Vlada će o izmenama Zakona o besplatnim akcijama raspravljati u prvoj polovini oktobra, a Skupština bi mogla da ih usvoji do kraja godine.
Čim se postojeći zakon izmeni, otvoriće se i mogućnost da građani i radnici firme dobiju akcije još pet kompanija u kojima vlasništvo ima država. U pitanju su aerodrom "Nikola Tesla", JAT, Elektroprivreda Srbije, "Galenika" i Telekom Srbija.
- Postojeći zakon predvideo je da podela akcija bude izvršena u roku od šest meseci od okončane privatizacije. Izmenama Zakona bi se taj član brisao, što bi otvorilo mogućnost da svi koji na to imaju pravo akcije ovih firmi dobiju do sredine naredne godine - objašnjava Nebojša Ćirić.
Izmena Zakona o podeli besplatnih akcija predvideće i proširenje liste preduzeća na čije bi deonice građani imali pravo.
- Dopunski spisak tih kompanija biće poznat u septembru - zaključuje Ćirić.
Svi ćemo plaćati za otetu imovinu
Više od 600.000 hektara danas državnog zemljišta koje su komunisti oteli posle 1945. godine nikada neće biti vraćeno zakonitim naslednicima! Zakon o restituciji koji će u Parlamentu biti do kraja ove godine uvodi meru objedinjavanja vlasništva nad objektom i zemljištem. To praktično znači da će svako ko na otetom zemljištu ima kuću, stan, fabriku ili poslovni prostor automatski postati vlasnik zemljišta besplatno ili za beznačajnu sumu novca.
Obeštećenje za ovako poklonjeno zemljište plaćaće građani Srbije. Slična mera, koja je izazvala erupciju nezadovoljstva u javnosti, predložena je i u zakonu o planiranju i izgradnji, s tim što se odnosi samo na građevinsko zemljište, dok se u zakonu o restituciji proširuje na sve druge vrste zemljišta koje su danas u državnom vlasništvu.
- Zakon o restituciji će počivati na osnovnom pravilu objedinjavanja vlasništva nad objektom i zemljištem. Ova vlada je odlučna da do kraja godine donese zakon o restituciji. Da ovo nisu prazne priče, kao neko ko je u ministarstvu zadužen za pripremu i izradu zakona, spreman sam da podnesem ostavku ukoliko Vlada do kraja godine ne završi ovaj posao - kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Donošenje zakona o restituciji, koji je jedan od osnovnih uslova za pristup EU, bilo je ključni deo svih političkih programa i obećanja posle 2000. godine. Ovaj zakon, koji su osim Srbije donele sve bivše komunističke zemlje u okruženju i zapadnoj Evropi, najbolji je pokazatelj da je jedna država raskrstila sa balastom bivšeg režima i ispravila nepravde koje je naneo svojim građanima.
Međutim, srpske vlasti su radije birale da lošom privatizacijom otetu zemlju i objekte prodaju za kolike-tolike sume novca politički podobnim ličnostima. Tako je privatizovan veliki deo zemljišta koje je moglo biti vraćeno u naturi, čime država ne bi snosila prevelike troškove obeštećenja naslednika. U međuvremenu, kapital prikupljen od ionako loše privatizacije potrošen je i izgubljena je svaka mogućnost da se od tog novca obeštete originalni vlasnici.
- U Srbiji i danas vlada komunistički duh - da se otima od naroda i daje politički podobnima. Očigledno je da je ideja onih koji su na vlasti bila da se odloži taj nazoviproces restitucije dok ne rasprodaju sve što mogu. Ljudi koji su i danas na vlasti, koji upravljaju stankama i sede u njihovim vrhovima gotovo čitavu deceniju blokirali su pravednu restituciju, a i sada to rade. Bojim se da će i zakon koji sada donesu biti nešto što bi trebalo da bude naslovljeno kao Zakon o restituciji, ali će efekat biti palijativan, beznačajno mali i uvredljiv - kaže Milan Parivodić, advokat, bivši ministar i tvorac Nacrta zakona o restituciji iz 2005. godine koji je podržao Evropski parlament.
Licitiranjem stotinama milijardi evra, koje su navodno neophodne za obeštećivanje naslednika, političari već čitavu deceniju zastrašuju i obmanjuju građane. Čak i sada, kada se realne procene o novcu koji je potreban za obeštećenje kreću između milijardu i dve i po milijarde evra, mogu se čuti paranoični povici o daleko većim sumama koje država (odnosno poreski obveznici) „ni u milion godina" neće moći da isplate.
Upravo zato je sasvim nejasno zašto se Vlada opredelila da se i zemljište koje je moglo biti vraćeno u naturi novim zakonom dodeli aktuelnim vlasnicima objekata na tom zemljištu. Samim tim će poreski obveznici morati da plaćaju daleko više kako bi se obeštetilo zemljište koje je država poklonila ili zabadava prodala vlasnicima objekata.
