Izvor: KreditniCentar.rs, 14.Nov.2012, 00:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prednjačićemo u svetu po nezaposlenosti
Za pet godina, ako se ostvare projekcije MMF-a, Srbija će biti među pet zemalja u svetu s najvećom stopom nezaposlenosti.Na toj neslavnoj listi, 2016. ispred nas bićesamo Makedonija, Bosna i Hercegovina, Južnoafrička Republika i Grčka.Doduše, takav podatak ne postoji za sve zemlje, ali je računat za 102. U svakom slučaju, projekcije MMF-a, kada je o rastu nezaposlenosti reč, alarmantne su, ukazuje u razgovoru za „Dnevnik“ ekonomista Miroslav Zdravković.
Projekcije >> Pročitaj celu vest na sajtu KreditniCentar.rs << MMF-a, naime govore da bi u 2016. godini Srbija imala stopu nezaposlenosti od 16,7 odsto. Recimo, 2009. iznosila je 17,4 odsto, a ove i naredne godine procenjuje se na više od 20 odsto, tako da se uveliko vrtimo oko “pobedničkih” pozicija. Makedonci, s konstatnom stopom od 32,2 odsto, apsolutni su šampioni i na prvom mestu će i ostati, Bosanci će sa sadašnjih 27,6 odsto pasti u 2016. godini na 23 odsto, a Južnoafrikanci će za pet godina imati stopu od 22,3 odsto. Za razliku od ostalih zemalja, u Grčkoj će taj pokazatelj biti u rastu pa će se ta zemlja, po procenama MMF-a, plasirati na četvrto mesto, ispred nas. Manju stopu nezaposlenosti od Srbije imaće Gruzija, Španija, Iran, Sao Tome i Principe…
Ukazujući na te, po Srbiju veoma loše podatke, Zdravković podseća na to da je kao posledica ekonomske krize, od 2008. godine do marta 2011. u Srbiji bez posla ostalo 238.000 radnika.
– U Srbiji je veoma malo zaposlenih u industrijskoj proizvodnji, tu smo na nivou iz 1961. godine pa je pitanje koliko se još može smanjiti taj broj – kaže Zdravković. – Preduzetnici su bili najviše pogođeni krizom posle 2008. godine, kao i male prodavnice, radnje i sitne usluge, i taj sektor se bliži nekom dnu jer je bez posla ostalo 160.000 ljudi, ili četvrtina onih koji se bave malim biznisom.
Milan Knežević iz Asocijacija malih i srednjih preduzeća navodi da 22.000 preduzeća, u skladu sa zakonom, treba da ode u stečaj jer su duže od godinu ili dve u blokadi.
– U tim preduzećima je zaposleno 140.000 radnika, a ona su bez ikakve šanse da stanu na noge i počnu da rade – ističe Knežević.
Visoka nezaposlenost posledica je preduge tranzicije, pošto u javnom sektoru i proizvodnji radi 835.000 radnika. Svi se slažu u tome da su jedini pravi put za zapošljavanje privredni rast i investicije.
Osvrćući se na problem privrednog rasta, ekonomista Vladimir Gligorov ukazuje na to da jedan od uzroka jeste izgubljena proizvodnja usled niske zaposlenosti.
– Ukoliko bi se samo zaposlili oni koji traže posao, onih više od 20 odsto nezaposlenih, to bi, ne vodeći računa o promenama u produktivnosti, značilo bar 20 odsto veću proizvodnju. Naravno, to bi značilo i veću potrošnju i veću isplativost ulaganja – navodi Gligorov. – Jedan od predloga za povećanje zaposlenosti je da se država zaduži pa da gradi i pomaže. Problem je u tome što je potrebno nešto proizvoditi i prodati da bi se dug vratio, a javni dug je već popriličan. To, opet, vodi alternativnom predlogu: da se značajno smanji rizik ulaganja da bi privatni preduzetnici, domaći i strani, razvili novu proizvodnju za domaće i strano tržište. Ovo drugo podrazumeva sveobuhvatnu reformu ustanova i ponašanja, čiji će se rezultati videti tek na sledećim izborima. Stoga valja očekivati da će se partije utrkivati u nuđenju jedne ili druge vrste strane pomoći pa će se predviđanje o sporom rastu u dužem periodu ostvariti.
S. Gluščević
Izvor: dnevnik
Pogledaj vesti o: Grčka
Nastavak na KreditniCentar.rs...
