Izvor: Politika, 12.Jul.2010, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja šansa za Grčku
Nema garancija za uspeh eksperimenta bez presedana u ekonomskim promenama i fiskalnim prilagođavanjima
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 12. jula – Dr Jens Bestijan, viši istraživač u Helenskoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku u Atini, pre toga analitičar u Evropskoj agenciji za obnovu, kao i izvršni urednik „Žurnala za studije jugoistočne Evrope”, čest je gost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u prestonicama našeg regiona, ali i američkih instituta. Njegov najnoviji boravak u Vašingtonu, gde je učestvovao na jednom ekspertskom okruglom stolu posvećenom prilikama na Balkanu u Institutu „Vudro Vilson”, iskoristili smo za novi razgovor za „Politiku” o krizi u Grčkoj koju prati iz neposredne blizine.
Da li je erupcija krize u Grčkoj bila iznenađenje, ili je očekivana?
U Evropi Grčka je bila pokazni primer šta se događa zemlji koja je sistematski živela iznad svojih mogućnosti tokom poslednje decenije. Prema tome, to je bilo iznenađenje samo za one koji su okretali glavu pred onim što se spremalo.
Da li je pobednik na izborima prošlog septembra, današnji premijer Papandreu, bio svestan šta će naslediti od svog prethodnika?
Kriza se nije manifestovala samo u poslednjih osam meseci. Njeni glavni uzroci – preterano javno zaduživanje, gubitak ekonomske konkurentnosti u ključnim sektorima kao što je brodogradnja, sve veći dugovi firmi i pojedinaca – sve to nisu videli samo oni koji su namerno žmurili tokom poslednje decenije.
Što se Papandreua tiče, on je svoj predizborni program morao da napusti od prvog dana otkako je preuzeo premijersku dužnost u oktobru, da bi se posvetio menadžmentu krize. Treba, međutim, konstatovati da je njegova partija bila veoma malo pripremljena za ono sa čim će se suočiti.
Sudeći po čestim generalnim štrajkovima, nameće se pitanje da li je grčko društvo spremno da se suoči sa neophodnim reformama?
To je pitanje koje dominira u javnim debatama u Atini i s vremenom će postajati sve aktuelnije. Da li će građani moći da izdrže „stezanje kaiša” tokom bolnih reformi, zavisiće od toga da li će vlada biti u stanju da se uverljivo suoči i na adekvatan način reši dva glavna problema u svojom aparatu: poreske utaje i eliminisanje korupcije, odnosno privođenje pravdi korumpiranih funkcionera.
Ovo što se sada događa jeste eksperiment bez presedana u ekonomskim promenama i fiskalnim prilagođavanjima: to što u sledeće tri godine mora da uradi grčka vlada jeste najveće fiskalno kresanje koje je ikad pokušano za tako kratko vreme. Sve pri tom mora da se obavi u okolnostima polarizovane političke klime u Atini. Nema garancija da će eksperiment uspeti.
Reklo bi se da ono kroz šta sada mora da prođe Grčka veoma liči na model tranzicije jedne bivše komunističke zemlje koja iz socijalizma treba da pređe u grubi tržišni kapitalizam?
Za posmatrača u Beogradu, Sarajevu ili Zagrebu sličnosti su frapantne: otkako je kriza izbila u oktobru 2009, meni se često postavlja ovo pitanje. Na mnogo načina ovo što sada počinje da dešava u Grčkoj po mnogo čemu je poslednja šansa za ovu zemlju da se reformiše i uspostavi nove odnose između države, građana i ekonomije.
Ono što, međutim, mnogo govori jeste okolnost da ova modernizacije nije proistekla iznutra, nego je nametnuta spolja, pošto je Grčka izgubila sav svoj fiskalni, finansijski i ekonomski kredibilitet na stranim tržištima kapitala i kod svojih evropskih partnera.
Vidi se prvi put veoma jasno i da biti članica EU i evrozone ne svrstava obavezno jednu zemlju u ekonomije sa modernom poslovnom strukturom, dinamičnim građanskim društvom i efikasnim administrativnim strukturama. Mnogo toga je u Grčkoj ostalo isto kao što je bilo 1981, kada je ušla u EU i otkako je pre deceniju prihvatile evro: mentalitet koji državu vidi kao biro za zapošljavanje, uz sve prateće zloupotrebe, korupciju i nepotizam...
Grčka kriza je već potresla EU, kako vidite njen uticaj na neposredne grčke susede i zapadni Balkan?
Ono što je počelo kao grčka kriza, u poslednjih nekoliko meseci sazrelo je u istinsku krizu evrozone, koja ukazuje ne samo na neodgovornost Atine u poslednjih deset godina, već i na nedostatak efektivnih političkih intervencija i koordinacije u Briselu. Kriza zato temeljno ugrožava stabilnost 11 godina stare zajedničke monete.
Što se tiče jugoistočne Evrope, njene ekonomije su još daleko od čvrstog tla; region je trenutno pod uticajem sekundarnih posledica globalne ekonomske i finansijske krize, sa simptomima opadajuće tražnje, prezaduženosti firmi i građana, kao i rastuće nezaposlenosti. U takvim okolnostima kriza u Grčkoj pogađa i potencijale za oporavak njenih suseda, pošto su u poslednjoj deceniji upravo direktne investicije iz Grčke i rast njene trgovine sa ovim regionom bili pozitivan faktor u tranziciji ovih zemalja. To će sada, za neko vreme, biti na ledu.
Srbija je jedna od zemalja u kojoj su grčke banke prisutne u značajnoj meri. Mogu li one u novim okolnostima da nastave da posluju kao i dosad?
Grčke komercijalne banke u Srbiji su suočene sa rastućim problemima loših kredita u matičnoj zemlji i u susedstvu, što neizbežno utiče na njihove kreditne aktivnosti u Srbiji, Rumuniji, Albaniji, Bugarskoj i BJR Makedoniji.
Važno je, međutim, napomenuti da se nijedna grčka banka ne povlači iz Srbije i okolnih zemalja, jer, uprkos neophodnim prilagođavanjima poslovnog modela, njihova pozicija i profitabilnost tamo su takvi da predstavljaju stabilizujući faktor u okolnostima kada im se prilike kod kuće pogoršavaju.
Kako će grčka kriza uticati na proces pristupanja EU zemalja zapadnog Balkana?
Pitanje kako će sve što se zbiva u Grčkoj uticati na najvažniji politički projekat u regionu jeste u glavama svih političara i guvernera centralnih banaka. Rastuće uverenje u glavnim gradovima od Tirane, preko Skoplja do Beograda jeste da će zbog problema sa Atinom EU postati opreznija oko proširenja i prema kandidatima postati mnogo stroža kad je reč o ispunjavanju neophodnih uslova u procesu pristupanja.
To je oblast spoljne politike u kojoj će grčki lideri u dolazećem periodu biti na ključnom ispitu. Oni bi morali da pošalju jasne signale angažovanja u regionu, podržane praktičnim naporima podrške svojim susedima koji bi naglasili ključnu poruku: uprkos krizi i izazovima koje nameće, Grčka neće biti okrenuta samo sebi niti će zaboraviti svoje susede. Zbog toga Papandreuova vlada već priprema takozvanu agendu 2014, kada će na nju doći red da predsedava EU.
Milan Mišić
objavljeno: 13.07.2010.
