Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Okt.2009, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poraženi Karamanlis podneo ostavku na mesto šefa partije

ATINA - Grčki konzervativni premijer Kostas Karamanlis priznao je poraz na današnjim vanrednim parlamentarnim izborima i podneo ostavku na mesto predsednika njegove Nove demokratije (ND).

Karamanlis je telefonom pozvao Papandreua oko 22 sata po lokalnom vremenu i poželeo mu svaki uspeh, prenela je grčka agencija ANA.

"Želim da čestitam (socijalističkom lideru) Jorgosu Papandreuu na pobedi. Kao i svaki Grk, nadam se da će imati uspeha u velikom izazovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << što se tiče borbe sa teškim okolnostima", izjavio je Karamanlis novinarima, koji je podneo ostavku na mesto šefa stranke nakon što su preliminarni rezultati pokazali da PASOK osvaja apsolutnu većinu u parlamentu.

Apsolutna većina PASOK-a u parlamentu

Karamanlis je kazao da "preuzima odgovornost poraženog i započinje proceduru za izbor novog predsednika stranke", preneo je Rojters.

U televizijskom obraćanju, Karamanlis je kazao da se neće ponovo kandidovati za mesto lidera ND.

Papandreu je već primio čestitke i od španskog premijera Hosea Luisa Sapatera, kao i od bivšeg grčkog premijera Kostasa Simitisa.

Delimični zvanični rezultati pokazuju da PASOK vodi na izborima sa 43,8 odsto osvojenih glasova i najverovatnije će osvojiti apsolutnu većinu mesta u parlamentu, što je dovoljno da formira vladu.

Prema ovim podacima, PASOK će imati 160 od 300 mesta u parlamentu, a Nova demokratija (ND) sa 33,8 odsto osvojenih glasova, 92 mesta.

Papandreu je u predizbornoj kampanji obećao građanima stimulativni paket od tri milijarde evra, oporezivanje bogatih i pomoć siromašnima.

Konzervativni premijer Karamanlis, čija je vlada oslabljena skandalima, u septembru je raspisao izbore, računajući da tako ima više šansi za pobedu nego da se oni održe kasnije.

Treće sučeljavanje, dve pobede Karamanlisa

ND je na čelu Grčke bila od 2004, s tim što je, pre dve godine, uspela da pobedi na prevremenim izborima, koji su, kao i sadašnji, sazvani zbog ekonomskih poteškoća sa kojima se zemlja suočava.

Karamanlis (53) i Papandreu (57), predstavnici su dve najjače političke struje u Grčkoj, a na izborima se suočavaju već treći put. Karamanlis je u toj borbi odneo pobedu 2004. i 2007. godine.

Na parlamentarnim izborima danas u Grčkoj 4.000 kandidata iz 23 partije borilo se za 300 mesta u Parlamentu.

Potrebno je bilo da jedna partija ili koalicija osvoji 151 mesto da bi mogla da samostalno oformi vladu, na čijem čelu je premijer koji u rukama drži glavnu izvršnu vlast.

Predsednik republike ima uglavnom ceremonijalni značaj, a bira ga Parlament u odvojenom procesu, na svakih pet godina.

Prema izbornom zakonu, 260 mesta se dobija na osnovu glasova birača, dok preostalih 40 mesta direktno pripadaju partiji koja osvoji najviše glasova.

Neka partija mora da osvoji najmanje tri odsto glasova da bi mogla da ima predstavnika u Parlamentu.

Poslanički mandat traje četiri godine, ali vladajuća partija ili partije mogu da rasprišu prevremene izbore.



Karamanlis najmlađi premijer u novijoj grčkoj istoriji

Sada već bivši grčki premijer Karamanlis je kormilo Nove demokratije preuzeo u martu 1997, a 2004. je postao najmlađi premijer u novijoj grčkoj istoriji, pošto je osvojio više od 45 odsto glasova i 165 mesta u Parlamentu. Ponovo je sa tesnom većinom izabran za premijera 2007. Njegov glavni rival, lider PASOK-a Papandreu za šefa te stranke izabran je u januaru 2004. Uspeo je da ostane na čelu PASOK-a i posle izbora 2007. godine, na kojima je ta stranka ostvarila najgori rezultat u poslednjih 30 godina.

Papandreu je i predsednik Socijalističke internacionale, svetske organizacije socijalističkih i socijal-demokratskih partija.

Nova demokratija za štednju, PASOK za kredite Goruće pitanje u izbornoj kampanji bilo je sve lošije stanje privrede, a Vlada je obećavala da će, ako dobije još jedan mandat, izvući zemlju iz krize sprovođenjem "neophodnih, iako nepopularnih reformi".

Nova demokratija je najavila da će zamrznuti plate u državnom sektoru i penzije, smanjiti državne troškove i preduzeti oštre mere protiv sve zastupljenijih poreskih utaja.

PASOK, s druge strane smatra da treba "ubrizgati" tri milijarde evra za stimulisanje ekonomije, povećati investicije u infrastrukturu i povećati plate zaposlenima u javnom sektoru.

Obe partije se zalažu za bliskost sa EU i malo se razlikuju po pitanju spoljne politike.

Nova demokratija je najavila i ubrzani nastavak privatizacije, pošto uspešno okonča prodaju velikog državnog gubitaša, avio-kompanije Olimpik erlajns.

PASOK navodi da će se boriti protiv korupcije, a povećaće i porez bogatima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...